NEĆETE VEROVATI KO JEDE NAJSKUPLJI HLEB U EVROPI! Za samo par godina cena ove namirnice skočila za 60 odsto
Cena hleba već neko vreme nema nikakvu korelaciju sa cenom pšenice, izjavio je Josip Bičvić, član uprave slavonske Žito grupe
Dok građani Hrvatske svakodnevno primećuju poskupljenja osnovnih životnih namirnica, novo istraživanje potvrdilo je ono na šta potrošači već dugo upozoravaju – hleb u Hrvatskoj poskupeo je znatno više nego u ostatku Evropske unije. Iako bi mnogi pomislili da je uzrok tome rast cena pšenice, stručnjaci ističu da je priča daleko kompleksnija.
Prema istraživanju koje je sprovela evroparlamentarka Biljana Borzan, cena hleba u Hrvatskoj u poslednjih nekoliko godina skočila je čak 60 odsto – što je čak 20 procenata iznad proseka EU. Borzan je u svojoj analizi otvoreno prozvala pojedine „pohlepne karike“ u lancu zarade, a poseban problem vidi u sve većem uvozu gotovih pekarskih proizvoda, koji dodatno ugrožavaju domaće proizvođače.
Stručnjaci iz prehrambene industrije potvrđuju da više gotovo i ne postoji veza između cene pšenice i cene hleba. Josip Bičvić, član uprave slavonske Žito grupe, izjavio je za RTL da su prošle godine cene pšenice bile niže nego prethodnih, ali da to nije imalo nikakav uticaj na sniženje cene hleba.
- Cena hleba već neko vreme nema nikakvu korelaciju sa cenom pšenice. Da je drugačije, prošle godine bismo morali imati znatno jeftiniji hleb, jer je pšenica bila povoljnija. Umesto toga, cene su i dalje visoke. Očigledno na njih danas utiču drugi faktori – energenti, cena rada, ali verovatno i želja za većim profitom - rekao je Bičvić.
Na upozorenja evroparlamentarke reagovao je i ministar privrede Ante Šušnjar, tvrdeći da Hrvatska nije izuzetak u evropskom kontekstu i da je Vlada već preduzela mere za kontrolu cena ključnih prehrambenih proizvoda.
- Prema našoj regulativi, cena hleba ne sme da pređe 1,5 evra po kilogramu, odnosno 0,75 evra za pola kilograma. Doneli smo mere kako bismo ograničili cene osnovnih proizvoda koji su važni građanima - poručio je Šušnjar, dodajući da Hrvatska po tom pitanju ne stoji lošije od drugih članica EU.
Podsetimo, hrvatska Vlada je krajem januara donela odluku o direktnim merama kontrole cena u maloprodaji, kojom je lista proizvoda pod nadzorom proširena na 70 artikala – čak 40 više nego ranije. Među njima su se našli i hleb, palenta, ječmena kaša, pahuljice, dvopek, testenine, suhomesnati i konzervisani proizvodi, riba, kao i dodatni mlečni artikli. U okviru mera, propisana je i maksimalna maloprodajna cena brašna – glatko brašno tip T-550 košta najviše 0,80 evra, dok je cena oštrog brašna tip T-400 ograničena na 0,83 evra po litru.
Kurir Biznis/Telegraf
