OVAJ MOMAK POSAO NE BI MENJAO NI U SNU! Za početnike u ugostiteljstvu ima važne savete, ovo je njegova priča
Dragiša Popović iz Sremske Mitrovice ima svega 30 godina, a duže od 10 godina nosi ajncer i ponosan je kada ga gosti na ulici oslove sa "moj konobar"
Konobari koji čine da se kod njih osećate kao kod kuće. Oni koji prepoznaju vaše želje i rado ih ispunjavaju. Oni koji vas cene i svoj posao rade sa lakoćom. Takvi se pamte i izdvajaju u moru drugih.
U Sremskoj Mitrovici, poznatoj po šarenolikoj ugostiteljskoj sceni, takvih nije malo. Ako krenete „od kafića do kafića“, uvek će neko iskočiti iz proseka – onaj jedan „vaš“ konobar, čije prisustvo menja celokupan doživljaj izlaska.
Na naše pitanje – ko je najbolji konobar u gradu? – građani su navodili i legende koje su otišle u penziju, konobare iz zatvorenih lokala, ali i one koji još uvek svakodnevno uslužuju goste. Ipak, jedno ime se izdvojilo – Dragiša Popović.
Više od decenije u "istoj uniformi“
Dragiša ima 30 godina i više od deset godina iskustva u ugostiteljstvu. Prve korake napravio je u restoranu „Bela ruža“ u Sremskoj Mitrovici, preko omiljenog konobara u restoranu „Diana“. Sada radi u Beogradu.
- Sa istim žarom radim ovaj posao kao prvog dana. Svako ko me pita da li bih menjao posao – odgovor je uvek isti: ni u snu! - kaže Dragiša i dodaje da za njega nema veće nagrade od prepoznavanja i pozdrava gosta koji ga oslovljava sa – "moj konobar“.
Profesionalac sa srcem
Njegov pristup poslu je spoj topline, šarma, profesionalnosti i iskustva. On nije samo onaj koji donosi piće i hranu – on je često i psiholog, i domaćin, i diskretan prijatelj.
- Najvažnije je da voliš ono što radiš. Kad obučem radnu košulju, kao da postajem druga osoba. Cilj mi je da gosti budu nasmejani i zadovoljni. Nije dovoljno da budeš ljubazan – moraš znati s kim kako. A najvažnije – gost je uvek na prvom mestu, objašnjava.
Put do Beograda – stepenik po stepenik
Nakon školovanja i prakse, radio je po restoranima u Sremskoj Mitrovici, zatim na moru u Budvi, a svoj zanat usavršio je u restoranu "Promenada“.
– U "Promenadi“ sam naučio sve – od usluge do nabavke. Kafana te promeni. Bio sam mlad, pravio greške, ali sam imao podršku. Vlasnica restorana mi je bila i šef i prijatelj. Tamo sam prebrodio i teške privatne trenutke, a kolege su mi bile podrška kakvu danas retko gde možeš da nađeš, priseća se.
Kao šef smene i konobar u elitnom restoranu Diana, Dragiša ističe da je napredovao i da ništa ne bi menjao – i da mu ni najteži dan nije padao teško.
Šta se promenilo, a šta ne?
- Danas mladi imaju bolje školovanje. Uče strane jezike, imaju stručne profesore, mogu da nastave školovanje. Ali posao je isti – moraš biti brz, tačan, kulturan i ljubazan. Diploma jeste važna, naročito za inostranstvo, ali iskustvo i rad sa ljudima – to se nigde ne uči osim u kafani.
Dodaje i da je posao konobara sve cenjeniji, ali da mnogi mladi odustaju zbog loših iskustava u prvim lokalima u kojima rade.
- Vlasnici su često ti koji ubijaju volju mladima. Ako nemaš razumevanja, ako ih ne plaćaš kako treba, izgubiš ih zauvek. A šteta je – jer ovaj posao može da bude divan.
Gde je teže – u kafani ili restoranu sa pet zvezdica?
- U domaćoj kafani je opuštenije, ali stagniraš. U elitnim restoranima je sve pod konac, imaš više odgovornosti ali i šansu da napreduješ. Meni je trebalo deset godina da postanem menadžer. I dalje konobarišem – i volim to!
Konobar, psiholog i – svedok života
Dragiša se ne seća svih pića koja je poslužio, ali se seća emocija – rođendana, kumovanja, devojačkih večeri, prosidbi. Kaže da su konobari ti koji ponekad prvi saznaju i lepe i tužne vesti.
- U ovom poslu moraš imati jake živce. Jednom sam na moru prisustvovao ubistvu. Sve se doživi. Ali ako imaš dobar kolektiv i dobre goste – ništa nije teško.
Saveti za buduće konobare
- Znanje engleskog jezika je osnova. Treba raditi u većim gradovima, upoznati se sa raznim profilima gostiju. Treba imati stil, manire, i biti obrazovan. Najbolje je kada radiš na jednom mestu i zadovoljan si. To je danas retko, ali nije nemoguće.
- Ljudi treba da cene konobare. Mi znamo sve o vama – a vi o nama ništa. A sve što radimo, radimo da biste vi bili zadovoljni.