ŠTO VEĆA PLATA, TO VEĆA KAZNA: Šta sve građani predlažu kao prekršaj za kažnjavanje po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja: Koga čekaju najstroži penali
U toku je izrada novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju koji bi trebalo da bude gotov do kraja 2025. godine, a građani Srbije imaju priliku da daju konkretne predloge za njegovo unapređenje.
Do sada je na adresu Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) stiglo više od 150 predloga, a svaki od njih razmatra radna grupa koju čine predstavnici MUP-a, ministarstva, akademskih i naučnih institucija, nevladinih organizacija, kao i pravosuđa.
Kako ističe Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju se izrađuje iz dva razloga.
Prvi razlog je usklađivanje sa propisima Evropske unije, a drugi, otklanjanje nedostataka postojećeg zakona, sa jasnim ciljem - unapređenja bezbednosti i smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama.
"Formirana je radna grupa u kojoj je MUP nosilac, a koju čine svi subjekti bezbednosti saobraćaja, od ministarstava, preko fakulteta, NVO, udruženja, čak su i sudstvo i tužilaštvo uključeni u ovaj proces", kaž Ilić.
Ističe da je do sada na mejl adresu ABS-a, zobs.predlozi@abs.gov.rs, stiglo više od 150 predloga i svaki od tih predloga je došao u radnu grupu na kojoj se raspravlja o toj temi.
Postoji čak 18 izmena o kojima se govori i koje bi trebalo da budu deo novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Ovo su neke od najstrožih koje bi trebalo da stupe na snagu:
Trajno oduzimanje vozila
Jedna od najozbiljnijih novina odnosi se na mogućnost trajnog oduzimanja vozila vozačima koji učestalo čine teške saobraćajne prekršaje. "U praksi se dešavalo da isti vozači, nakon skraćenih postupaka, vrlo brzo ponovo dobiju vozilo koje im je prethodno oduzeto, i da nastave sa rizičnim ponašanjem. Novi zakon predviđa oštriju reakciju sistema", kaže Ilić.
Po novom ZOBS-u za ponovno činjenje tih prekršaja i posle dve pravosnažne osude, vozači bi, umesto privremeno na dve godine, sada trajno ostajali bez svojih automobila.
"Vozači koji su izvršili teške prekršaje u kratkom vremenskom roku veoma su rizični. Praksa ja pokazala sledeće: Da je svako to vozilo bilo odmah vraćeno jer je postupak bio rađen po skraćenom postupku. Kako je postupak završen skraćeno, tako je za skraćeno vreme i vraćeno to vozilo. Imali smo slučaj da je nekoliko lica više puta bilo oduzeto vozilo i više puta vraćeno", objašnjava Milan Ilić za "Blic".
Uvođenje alko-brava u vozila
Takođe, ono što je izazvalo veliku pažnju u javnosti jesu alko-brave.
Podaci Agencije pokazuju da je alkohol prisutan kod vozača u oko 11% saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima. Predlog je da se uvedu takozvane alko-brave koje onemogućavaju pokretanje vozila dok vozač ne dokaže da nema alkohola u organizmu.
Promena forme probne vozačke dozvole
Mladi vozači više neće imati probnu vozačku u dosadašnjem obliku. Umesto toga, dobijali bi standardnu vozačku dozvolu sa posebnim kodom koji označava ograničenja koja važe na teritoriji Srbije.
"Na taj način, mladi vozači će moći da voze i u inostranstvu, što do sada nije bilo moguće. Ova izmena je rezultat brojnih zahteva mladih i njihovih roditelja“, navodi Ilić.
Strože kazne za nevezivanje pojasa
Prema istraživanju ABS-a, postoji značajan potencijal za povećanje upotrebe sigurnosnog pojasa uvođenjem strožih kazni – ne samo za putnike, već i za vozače ako putnici nisu vezani.
Planira se da i vozači u putničkim vozilima snose odgovornost ukoliko lica u njihovom vozilu nisu vezana, otkriva Ilić. "Moramo biti hrabri i pragmatični sa novim rešenjima, ako to može spasiti i jedan jedini život u saobraćaju“ naglašava on. Tako da, prema rečima, Milana Ilić, postoji mogućnost uvođenja ove izmene u novi Zakon o bezbednosti saobraćaja.
Šta su sve građani predlagali
Kada je reč o predlozima građana koji su stigli na mejl adresu ABS-a, bilo ih je više od 150, a grupisani su u nekoliko grupa. "Neki su već našli mesto u nacrtu zakona, a svi se razmatraju u radnoj grupi", ističe Ilić.
Izmene u obukama učesnika u saobraćaju
"Građani sami sugerišu da se poveća bezbednost kroz obuku i edukaciju učesnika u saobraćaju. To je za nas signal da se pooštre procesi edukacije, odnosno pripremne nastave za vozače", dodao je.
Digitalni vozački dosije
Takođe, građani su predložili digitalizaciju prijave prekršaje i efikasnije kontrole saobraćaja od strane Saobraćajne policije.
"Građani sagledavaju savremene napretke tehnologije, veštačku inteligenciju i kamere, i smatraju da uvođenje digitalizacije može da se ubrza proces i na taj način se kazne oni koji ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju", naveo je Ilić.
90% građana poštuje propise, 10% ne
"Naši podaci pokazuju da 90% građana poštuje saobraćajne propise, dok oko 10% predstavlja visokorizične vozače. Novi zakon treba da štiti savesne učesnike i deluje preventivno i represivno prema onima koji ugrožavaju druge", zaključuje Ilić.
Prilagođavanje kazne primanjima
Građani su takođe ukazali da žele prilagođavanje kazni visini primanja prekršioca Zakona u saobraćaju. Šta to znači?
"To znači da ako neko ima platu milion dinara i napravi saobraćajni prekršaj, da njegova kazna bude značajno veća u odnosu na nekog ko ima platu 50.000 dinara", objasnio je Ilić.
Uvođenje strožih kazni za bahate vozače
Kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, tačnije signalizacije u saobraćaju, građani su dostavili zanimljiv predlog, a to je LED saobraćajna signalizacija - označavanje LED sijalicama pešačkih prelaza kako vertikalno tako i horizontalno.
Najčešći predlozi građana uključuju:
Unapređenje obuke vozača i uvođenje saobraćajne kulture u obrazovni sistem.
Digitalizaciju sistema kontrole i efikasnije procesuiranje prekršaja uz pomoć kamera i veštačke inteligencije.
Uvođenje LED saobraćajne signalizacije na pešačkim prelazima.
Obavezno polaganje za vožnju bicikla i električnih trotineta.
Prilagođavanje kazni visini primanja – da se kazne razlikuju u zavisnosti od ekonomske snage počinioca.
Strože kazne za bahate vozače koji svojim ponašanjem direktno ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Kurir.rs/Blic