NE BIRAJTE POSAO PO VISINI PLATE Stručnjak otkriva: Nije sve u novcu, najvažnije je savladati igricu, evo i kako
Mladi oprezni u izboru posla, a najvažnije im je da ne rade od devet do pet
Prema podacima sajta Poslovi Infostud tu su se našli trgovina ili prodaja, proizvodnja, uslužni sektor i zanati, ugostiteljstvo i naravno IT sektor. Svedoci smo da poslednjih godina deficit radne snage najviše pogadja zanatski sektor i da poslodavci muku muče da pronađu frizere, zidare, limare, pekare, vodoinstalatere, kuvare...
Dušan Uzelac, finansijski analitičar i urednik portala Kamatica smatra da za to postoje dva razloga. Prvi je da mladima koji počinju da traže posao nije intersantno da budu konobari i keramičari, odnosno ne upotpunjuje im sliku o životu koji oni zamišljaju, a drugi su migracije radne snage:
- Naše tržište rada nije dovoljno vrednovalo zanatlije i oni su otišli u zemlje Zapadne Evrope. Plate tamo jesu više, ali se više i potroši. Procentualno je sve to približno kao i ovde, ako se u obzir uzmu troškovi života, ali je zato uvažavanje radnika na znatno višem nivou. Zato ljudi odlaze, a mi smo sada suočeni da uvozimo radnike sa Dalekog istoka.
Mladi ljudi u Srbiji, smatra on, imaju lepu postavku života i ne mire se sa modelom starijih generacija koje smatraju da se obavezno ide na posao od devet do pet. Uzelac objašnjava da danas svi imaju sve i sve im je dostupno.
- Mladi bolje razumeju da je potrebno minimalno raditi, dok je dosadašnji sistem bio uspostavljen na drugačijim osnovama. Svaki stepen obrazovanja garantovao je veću platu, a određen broj godina staža i više dana godišnjeg odmora. Danas sve funkcioniše drugačije. Poslodavac ponudi 50.000 ako hoćeš hoćeš, ako ne ima ko će. Gazde zapošljavaju one koji donose najviši profit, a po pravilu ti ljudi koji su najmanje plaćeni. Za to postoji kontralek - tražite veću platu.
To, smatra on, ne mora da bude okršaj i da počinje rečenicom: „Ja zahtevam“, već da bude otvoreni dijalog. Mi, na žalost, nismo naučeni da prodajemo, čak ni svoje znanje i veštine, ali zato mlade generacije jesu.
Pošto razvoj društva ne možemo da ograničimo, onda ćemo morati svoje sposobnosti da monetizujemo u postojećem sistemu. U toj priči su najjoštećeniji oni koji su ograničeni sistemom poput učiteljice, pa za njih tržište ne postoji. Mladi to vrlo dobro znaju i zato biraju poslove.
- Pogrešan je pristup da pođu od plate u izboru profesije. Tačno se danas prepoznaju programeri koji rade samo zbog plate, oni je i zarađuju, ali je to skupo plaćeno, nije im lako da nauče nove tehnologije, nervozni su,... Njihove karijere su slične sa karijerama profesionalnih sportista, na početku odlično zarađuju, pod pritiskom nekad ne savladaju igricu upravljanja finansijama i baš zbog toga će im biti teže u ostatku radnog veka - smatra naš sagovornik.
Statistika pokazuje da su u prethodnom periodu u Srbiji najviše zarađivali limari, a visoko se kotiraju vozači, pa čak i telefonski operateri.
- Stvar je jasna, dok ne budemo napravili robote koji će raditi kao limari, oni će biti sve plaćeniji. Kada kompanije izračunaju koliko su potrošili za radnike na takvim pozicijama, oni traže način uštede. Robot je idealan ne samo što ne traži platu, već mu ne treba pauza, ne organizuje štrajk, ne ide na bolovanje i godišnji odmor – zaključuje Uzelac.
Biznis.kurir.rs/Kamatica