'SVETLOST DANA VIDIM SAMO VIKENDOM, NE DRUŽIM SE NI SA KIM': Žena sa Balkana oplela po radnim uslovima u Švajcarskoj
Franka se pre nekoliko godina preselila iz BiH u Švajcarsku, gde je pronašla posao i pokušava da poboljša svoju životnu situaciju.
Ostvarila je ono što je oduvek želela – ali je mnogo toga i izgubila.
U Švajcarskoj radi u skladištu i prošle godine je ispričala kako se navikla na posao. Kaže da na putu do posla i nazad izgubi više od dva sata dnevno.
– Radim dnevne smene jer noćne ne mogu da izdržim. Smenu počinjem u osam sati ujutru, završavam u 17 sati, ali kako mi put traje duže, moram mnogo ranije da ustanem. Praktično, odlazim od kuće po mraku i vraćam se po mraku. Posao u skladištu je takav da se radi u zatvorenim halama bez dnevne svetlosti – što znači da sunce mogu da vidim samo vikendom. Ne žalim se na primanja, nešto su veća nego u Nemačkoj, gde sam radila pre pet godina, ali ovde je sve potpuno drugačije – kaže Franka.
Zbog visokih cena, prestala je da kupuje cigarete i prešla na duvan.
– Uvek mi je u podsvesti šta sve mogu da kupim majci za tih 9 franaka (oko 9 evra). Nedavno mi je rekla da kilogram šipaka u BiH košta 2 marke, pa pomislim kako bih za jednu kutiju cigareta mogla da joj svakog dana kupim 10 kilograma – priča ona.
Kaže i da je u Švajcarskoj potpuno normalno da vas na poslu pitaju da li ste katolik ili musliman, i da nikada ne bi verovala da joj je neko to ispričao. Smatra da su podele među ljudima ovde čak vidljivije nego u BiH.
Kao pozitivne strane ističe to što ima dobra primanja i može da pomogne porodici, ali dnevnu svetlost vidi tek vikendom.
– Po mraku odlazim, po mraku radim, po mraku se vraćam s posla – kaže Franka i dodaje da je izgubila naviku druženja, jer vikend mora da iskoristi za kupovinu, čišćenje i sređivanje kuće.
BiznisKurir/Telegraf Biznis
