DANAŠNJI KLINCI NISU NI ČULI ZA ČUVENI KOMISION: Obeležio je bivšu Jugoslaviju, a Beograđani su ludeli za njim
Pamtite li one radnje sa crvenim tablama iznad ulaza i belim natpisom “Komision”?
U Beogradu, ali i Novom Sadu, Zagrebu ili Osijeku, pojavile su se posle Drugog svetskog rata i bavile su se prodajom originalne strane robe, uglavnom švercovane ili zaplenjene na carini, kao i antikviteta, dragocenosti ili umetničkih slika koje su u bescenje prodavale nekada imućne beogradske porodice, kako bi preživele poratne godine.
“Komisioni” su bili preteče današnjih tržnih centara. U njima se moglo kupiti sve, od žvaka, farmerki, viskija, cigareta, šminke, tranzistora, patika… Sve na rafovima je bila roba tadašnjih popularnih marki iz inostranstva.
“Lakost”, “levis”, “vrangler”, “rifle”, “fjoruči”, “kasuči”, “fila”, “armani”, TDK, “maksel”, “tehniks”, “soni”, “iv sen loran“, bile su marke garderobe, parfema, kaseta i muzičkih uređaja, koji su se prodavali po pristupačnim cenama.
Ko nije mogao da ode do Trsta i kupi farmerke, taj statusni simbol koji je omladina prigrlila sa Zapada, jakne šuškavce ili italijanske verzije legendarnih “vijetnamki” zvanih “tankerice”, mogao je da prošeta do “Komisiona”, vidi šta se nosi u svetu i kupi ih.
U Beogradu je postojalo dvadesetak “Komisiona” – u Knez Mihailovoj ulici (pre česme, pored “Britiš konsila”, u Bulevaru revolucije (danas Bulevar kralja Aleksandra), u Maršala Tita (danas Kralja Milana) kod “Londona” i pored bisokopa “Zvezda”, u Lominoj, u Maksima Gorkog gde se sada nalaze stambena zgrada i apoteka, na ćošku Nušićeve i Majke Jevrosime, u Milovana Milovanovića kod železničke stanice, u Uzun Mirkovoj, u Zemunu u Bežanijskoj ulici…
“U ‘Komisionu’ pored bioskopa ‘Zvezda’ sam kupila svoje prve farmerke”, “Sećam se onog na Trgu republike, na poslednjoj stanici 27-ice, bila sam baš mala, ali pamtim da je mama često svraćala, kupovala, a i ostavljala neke stvari na prodaju”, “Daaaaa, moje prve ‘leviske'”, “Skoro svaki dan smo zevali u izlog ‘Komisiona’ i maštali da kupimo neku super stvarčicu koja se tamo nalazila, to je taj Beograd”, “Kupovali smo farmerke i ostalu garderobu, kabanice sa dva lica (žuto i plavo)”.
“Prve najlon čarape sam kupila u ‘Komisionu’, sećam se da su bile broj 10, predugačke, mogla sam cela u njih da stanem”, “Prvu Barbiku mi je tata kupio u ‘Komisionu'”, “Bili su hit, kupovali smo farmerice, ali i somotske pantalone, sitni i krupni somot”, “Daaaa, sećam se, imam 15 godina, ‘vrangler’ farmerke i ‘vijetnamku’, gde mi je kraj”, “Da, bilo je to prelepo vreme, farmerke, mini-suknje od prevrnute kože, plisirane suknje i šuškavci”, “Prvi vokmen sam tu kupila”, samo su neki od komentara sa društvenih mreža koji danas mogu da se pročitaju na ovu temu.
Možda jednu od najlepših uspomena na “Komision” u tadašnjem Bulevaru revolucije čuva novinar i publicista Ivan Ivačković:
– Nisam siguran da li je bila 1979. ili 1980. godina, poster Mika Džegera sa kačketom na glavi stoji u izlogu “Komisiona” u Bulevaru. Ja nemam pojma, ali jedna prijateljica to javlja mom ocu. Otac se mršti, majka još više, a baka pita: “Neće valjda još jedna slika tog ljudoždera na zid?” Moja zablesavljenost “Roling stonsima” se nikom u kući ne dopada. Ipak, popuštaju, pa otac i ja sedamo u kola i idemo da mi kupi poster.
Prilazimo radnji, vidim ga izdaleka i voda mi kreće na usta. Ali, prodavac, nadrndani socijalistički samoupravljač, s visine nas obaveštava da poster “nije za prodaju” (što znači da ga čuva za nekog) i da smo voljno. Moj otac radi u Zrenjaninu i ima tamošnju adresu u ličnoj karti. Zavlači ruku ispod sakoa, vadi ličnu kartu, preteći se naginje ka samoupravljaču i suvim, istvudovskim glasom saopštava: “Vozio sam iz Zrenjanina da sinu kupim poster i bez postera ne izlazim.” Otac laže, ja ponosan. Samoupravljač zaleđen. “Nema problema”, kaže, odledi se i kreće da pakuje poster. Danas, 45 godina kasnije, taj poster je i dalje na zidu. Da je sutra smak sveta i da mogu da spasem jednu stvar, jednu uspomenu, njega bih spasao.
“Komisioni” su postojali sve do početka 21. veka, mada daleko od svoje stare slave iz 1980-ih kada su bili naš prozor u potrošački svet preko granice. Onda je nekome palo na pamet da te radnje proda privatnicima, pa je proglašen stečaj. Danas, na mestima “Komisiona” sa originalnom robom, imamo kineske prodavnice i “sekend hend” radnje. Ali i velike tržne centre. Vreme kada se moralo do Trsta ili “Komisiona” po farmerke – daleko je iza nas.
BiznisKurir/Kaldrma
