JEDAN DAN STAŽA MOŽE ZNAČAJNO DA UTIČE NA VISINU PENZIJE: Šta treba da znate o pravilima obračuna - Da li je jaka zarada dovoljna?
Mnogi ljudi, posebno oni koji se uskoro penzionišu, često se pitaju koliku će penziju imati. Ovo pitanje postavljaju i oni koji su već primili rešenja, ali i oni koji još čekaju odluku. Način obračuna visine penzije stvara mnoge nedoumice, a razlog za to je što je metod obračuna promenjen 2003. godine. Pre te promene, visina penzije se određivala na osnovu desetogodišnjeg proseka zarade, a penzija je mogla da iznosi najviše 85% tog proseka, zavisno od ukupnog staža.
Međutim, 2003. godine način obračuna je potpuno promenjen. Danas, visina penzije zavisi od trajanja staža i ostvarene zarade, ali i od drugih faktora. Na primer, sada se u obračun uključuju sve osnovice osiguranja, odnosno sve zarade i naknade na kojima su plaćeni doprinosi, a ne samo one iz najpovoljnijeg perioda. Takođe, čak i jedan dan razlike u trajanju staža može značajno da utiče na visinu penzije, jer svaka godina i svaka ostvarena zarada ima uticaj na iznos koji će korisnik primiti.
Ako je neko istovremeno bio zaposlen i obavljao samostalnu delatnost, u tom slučaju se i te osnovice sabiraju. Međutim, ovo pravilo važi tek od 2003. godine, jer ranije nisu postojali propisi koji bi omogućili takvo sabiranje. Iako je postojala mogućnost da osiguranici budu oslobođeni plaćanja doprinosa za samostalnu delatnost dok su bili zaposleni, takve situacije su bile retke i nisu omogućavale sabiranje osnovica.
Način obračuna je relativno složen i u ovom tekstu nećemo ga objašnjavati do detalja, ali suština je da se ostvarene zarade porede sa prosečnom zaradom u zemlji, a taj odnos predstavlja godišnji koeficijent. Na osnovu tih koeficijenata računa se lični koeficijent osiguranika. Zakon postavlja određena ograničenja – godišnji koeficijent ne može biti viši od 5, što znači da sve što je iznad tog limita ne utiče na obračun. Takođe, postoji i ograničenje na ukupni lični koeficijent koji ne može biti veći od 3,8.
Nakon što se odredi koeficijent, prelazi se na obračun staža. Ukupno trajanje staža se pretvara u decimalnu vrednost, pri čemu se ne uzima u obzir samo staž osiguranja, već i poseban staž (npr. staž za majke koje su rodile treće dete ili za muškarce koji su učestvovali u ratnim akcijama). Žene imaju dodatno uvećanje staža od 6%, dok invalidski penzioneri mogu imati uvećanje u zavisnosti od stepena invalidnosti i godina života.
Na kraju, lični koeficijent se množi sa ukupnim stažom i ta vrednost predstavlja osnovnu vrednost koju koristi svi penzioneri. Vredno je napomenuti da se opšti bod, koji se koristi za obračun penzija, povećava uvek za isti procenat kada se penzije povećavaju, što znači da niko neće biti "zakinut" za povećanje ako je pravo na penziju ostvareno pre tog povećanja.
Ako iznos penzije bude manji od zakonskog minimuma, penzionerima će se isplaćivati tzv. najniži iznos, što je minimalna penzija koju država garantuje. Takođe, postoji mogućnost da rešenje o penziji bude privremeno, ako neki podaci koji utiču na iznos penzije nisu bili dostupni prilikom donošenja rešenja. Međutim, privremeno rešenje ne znači da je pravo na penziju vremenski ograničeno; to samo znači da je iznos privremen dok se ne utvrde svi relevantni podaci.
biznis.kurir.rs