U SRBIJI SVI PLAĆAJU GOTOVINOM: Većina nekretnina kupljena za keš, a iza svega se krije jedan razlog
U prvom polugodištu 2024. godine, čak 92% kupljenih nepokretnosti u Srbiji plaćeno je gotovinom, pokazuje izveštaj RGZ-a. Ova činjenica naglašava potrebu za praćenjem tržišta nekretnina i poštovanjem propisa kako bi se obezbedila sigurnost transakcija i stabilnost tržišta
U Srbiji je u prvom polugodištu prošle godine čak 92 odsto svih kupljenih nepokretnosti plaćeno kešom.
To je pokazao izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti, a u kojem se navodi da je veoma važno da se promet nepokretnostima odvija u okvirima propisa i institucija.
Objašnjavaju da se na taj način štite građani od zloupotreba, a u širem smislu poštovanje propisa prilikom prometa nekretnina garantuje sigurno poslovno okruženje koje je bitno investitorima.
Upravo zbog činjenice da se mnoge nepokretnosti kupuju u kešu, iz RGZ-a ističu da je to još jedan veliki razlog da se pomnije prati i analizira stanje na tržištu nepokretnosti.
Na osnovu baze podataka katastra nepokretnosti, u Srbiji postoji oko 4,97 miliona objekata upisanih u katastar koji mogu biti predmet transakcija u okviru uređenog tržišta, navodi se u izveštaju RGZ.
Međutim, na osnovu evidencije o utvrđenim promenama na objektima, koja je izrađena na osnovu satelitskih snimaka iz 2015 – 2016. godine i 2020 – 2021. godine, utvrđeno je da postoji još 4,78 miliona objekata koji nisu upisani u katastar.
Razlozi zbog kojih objekti nisu upisani u katastar su:
– Nezakonito izgrađeni i proces ozakonjenja je u toku (prema bazi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koja je objavljena 2017.godine, u Srbiji postoji blizu 2,1 miliona nezakonito izgrađenih);
– Preostali deo neupisanih objekata imaju neku vrstu dokumentacije koja je podobna za upis u katastar, ali postupak nije pokrenut.
Ukupna vrednost nepokretnosti u regulisanom tržištu 2,5 milijardi evra
U Srbiji postoji regulisan, delimično regulisan i neregulisan sistem tržišta nepokretnosti.
U regulisanom sistemu sve nepokretnosti su upisane u katastar nepokretnosti. Neregulisan sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima i regulativama koje regulišu tržište nepokretnosti i koje nisu upisane u katastar nepokretnosti.
RGZ nema podatke o transakcijama koje se dešavaju u neregulisanom sistemu tržišta nepokretnosti niti potpune podatke o transakcijama koje se dešavaju u delimično regulisanom tržištu.
U prvom polugodištu 2024. regulisano tržište činilo je 73 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti u Srbiji sa 2,5 milijardi evra. Po broju kupoprodajnih ugovora, ovo tržište imalo je udeo od 86 odsto, sa ukupno 51.898 ugovora o kupoprodaji.
Pogledajte oglase za prodaju stanova u Beogradu do 100.000 € OVDE
Vrednost ostvarenog prometa na regulisanom tržištu za prvo polugodište 2024. godine od 2,5 milijardi evra je u odnosu na prošlu godinu u porastu za 347 miliona evra, a udeo vrednosti regulisanog tržišta u odnosu na vrednost ukupnog tržišta je porasla za sedam procentnih poena.
Broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu prošle godine na teritoriji Srbije u odnosu na isti period prethodne godine veći je za 1.174. Udeo ugovora na regulisanom tržištu u odnosu na ukupno tržište u Srbiji je na približno istom nivou u poslednje četiri godine.
Sve se više kupuje od investitora
U izveštaju RGZ razmatrano je i primarno i sekundarno tržište.
Primarno tržište predstavlja novoizgrađene, nepokretnosti u izgradnji i nikad korišćene nepokretnosti odnosno „kupoprodaje od investitora“. Sekundarno tržište nepokretnosti predstavlja tržište koje obuhvata postojeće nepokretnosti koje su već u vlasništvu nekog lica i koje se prodaju na tržištu.
Primarno regulisano tržište čini 43 odsto od ukupnog primarnog tržišta mereno brojem kupoprodajnih ugovora.
Vrednost transakcija regulisanog tržišta prilikom kupovine od investitora u prvom polugodištu 2024. godine iznosila je 410,4 miliona evra, odnosno 37 odsto ukupne vrednosti primarnog tržišta.
Ovo predstavlja porast vrednosti regulisanog primarnog tržišta u odnosu na prvo polugodište 2023. godine kada je iznosila 256,6 miliona evra i činila je 23 odsto od ukupne vrednosti primarnog tržišta.
U okviru primarnog tržišta nepokretnosti tržište stanova u Srbiji čini značajan tržišni podsegment, imajući u vidu udeo od oko 83 odsto kupoprodajnih ugovora u celokupnom primarnom tržištu nepokretnosti.
Gde je bio najveći broj sklopljenih ugovora?
Najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora na regulisanom tržištu u prvom polugodištu 2024. godine je na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije opština: Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin, Titel i grad Novi Sad) – sa 4.244 ugovora.
Najveći obim novčanih sredstava je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu (teritorije gradskih opština: Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari grad ) od oko 444 miliona evra.
Poredeći regione, region Grada Beograda se izdvaja s najmanjim udelom regulisanog tržišta u pogledu broja transakcija ostvarenih u tom gradu, sa 74 odsto učešća i ukupno 10.585 ugovora.
Kada je reč o vrednosti, regulisano tržište u Beogradu iznosi blizu 1,1 milijardu evra, što predstavlja 66 odsto ukupne vrednosti prometa nepokretnosti u ovom gradu.
biznis.kurir.rs/Sasomange