BRAĆA TOMIĆ NA ZEMLJI PRADEDOVA POKRENULI BIZNIS ZA PONOS! Jedinstveni su u Srbiji, a evo čime se u stvari bave
Braća Aleksandar i Vladimir Tomić oživeli su vinograde na pradedovskoj zemlji u Rošcima kod Čačka. Zasadili su sorte koje su i njihovi preci uzgajali. Tu grade i vinariju, za sada jedinu, ne samo u čačanskoj, već i kraljevačkoj najbližoj okolini. Izgradnja je pri kraju, a posetioce koji će isprobavati vina sa Kablara, trebalo bi da primi od maja…
Prvi vinograd, njihovom rukom zasađen, braća Tomić su podigla na 525 metara nadmorske visine. I po tome je jedinstven i u Srbiji. Kako Vladimir objašnjava, samo mali broj zasada, koji su upisani u Vinogradarski registar Srbije, raste na visinama iznad 400 metara. Nisu takvi uslovi nedostatak za razvoj vinove loze, naprotiv!
- Zasadili smo vinograd pre četiri godine. Odlučili smo se da uzgajamo naše, izvorne sorte, prokupac i tamjaniku. Podigli smo ga na našoj zemlji, na jednom hektaru, a isto toliki zasad imamo i na imanju koje smo iznajmili. Taj vinograd je nešto stariji, delom se prostire i u gornjomilanovačkom kraju. Na našoj imovini su i ranije, uglavnom, dominirali vinogradi. Uzgajali su ih čukundeda i pradeda. Sada, posle toliko godina, brat i ja. I čukundeda i pradeda su gajili prokupac, crvenu sortu, koji su nekada zvali kameničarka – priča Vladimir Tomić, vlasnik vinarije u Rošcima.
On je i predsednik Udruženja vinara čačansko-kraljevačkog kraja i član Upravnog odbora Saveza vinara Srbije.
Od plodova oba vinograda potekla su prva vina. Mlađi je tek ove godine bio spreman za veću berbu. Gro radova, pripremnih i završnih, braća su obavila sa svojim suprugama i decom. Aleksandar ima troje, a Vladimir dvoje dece. Da bi dobili vina visokog kvaliteta, najsigurnije je nadgledati čitav proces. U vinariji imaju i neophodnu opremu za preradu grožđa.
– Tačno se zna koje grožđe može da bude iskorišćeno za vino. Mi pratimo sve faze, od rezidbe do prerade. Jedan od najvažnijih delova je zaštita i njoj poklanjamo najviše pažnje. Naša vinarija ima kapacitet da preradi 20 hiljada litara vina. Nabavili smo opremu koja nam omogućava visok kvalitet obrade grožđa, od muljača za odvajanje peteljke od zrna, pneumatske vakum prese, do tankova sa plivajućim poklopcima koji imaju i dodatne plaštove. Ti plaštovi služe za regulaciju temperature u procesu fermentacije. Dobro smo opremljeni i možemo da pravimo vina visokog kvaliteta – navodi Vladimir.
NA DOBROM PUTU
Iako Aleksandrova i Vladimirova vinarija, još uvek, nije toliko poznata, njihova vina se nalaze na tržištu. U Čačku, vina braće Tomić možemo nabaviti u Galeriji vina u Ulici vojvode Stepe, u Moravskom marketu, kao i u restoranima "Petrović“, "Jelički vrt“, „Atenički žubor“… Takođe, služe se i u jednom beogradskom restoranu. U tim lokalima možemo kupiti ili piti šardone „Tet”, tamjaniku "Igra 650“ i pino noar "Lam” (na francuskom duša).
Tomići su svoja vina prvi put predstavili na ovogodišnjem Vinskom festovalu u Čačku. Pošto imaju mlade zasade grožđa, nisu se ni takmičili, ali to će brzo da se promeni. Već naredne godine će i njihova vina biti ocenjivana. Za sada, imaju dobre ocene somelijera i profesora koji su ih probali i na dobrom su putu…
KORENI
Svima nam je dobro poznato da su nekada u jeličkim, ljubićkim, kao i predelima u dolini Morave, na levoj i desnoj obali, dominirali vinogradi. Baš u vreme, kada su živeli Aleksandrovi i Vladimirovi preci.
Vinogradi su u našim selima iščezavali od početka do sredine 20. veka. Grožđe je zamenila šljiva, tako da smo postali rakijski kraj. Zato se i odluka braće Tomić može učiniti vrlo hrabrom. Kako je već pomenuto, nema vinara ni u kraljevačkim selima. Jedino, u našoj blizini postoji „Mali šareni podrum“, u Šaranima kod Gornjeg Milanovca. Pripada Dejanu Miloševiću. Vinarstvom se bavi i dr Rade Milošević u Riđagama. Naravno, ne računamo vinare koji za svoju porodicu i prijatelje prave manje količine vina. U ateničkom kraju sačuvan je i pravi raritet. Na imanju našeg sugrađanina Dobrice, još uvek je u životu vinograd star 120 godina…
I, ako je potrebno pravdanje, nisu navedene činjenice protiv šljive i rakije. Najbolje je i jedno i drugo…
Pošto naš kraj više nije vinogradarski, Tomićima je bila potrebna pomoć iskusnijih za podizanje vinograda, kao i za izgradnju vinarije. Dobili su je od vlasnika Vinarije „Deurić“ sa Fruške Gore. Našim malim vinarima i to nedostaje, stalna stručna pomoć. Za sada imaju podršku pojedinih profesora i spremni su da uče.
BLIZU VIDIKOVCA
Buduća vinarija porodice Tomić udaljena je svega osam i po kilometra od vidikovca, najveće atrakcije na Kablaru. Nesumnjivo će u svakom godišnjem dobu privlačiti posetioce koji budu hteli da probaju i kupe vina sa Kablara. Trenutno, postoji „ono što devojci sreću kvari“. Put, dug 1.300 metara, koji vodi do buduće vinarije nije asfaltiran. Vidikovac je pokrenuo porodične poslove na Kablaru, ali makadam do vinarije, zasigurno, neće biti mnogo privlačan budućim posetiocima, naročito, ako ne vole mnogo da pešače ili habaju automobile na neasfaltiranim putevima.
Kurir Biznis/Čačanski glas