Poskupljenje nije samo kada nas na policama dočeka viša cena, nego i proizvod u manjoj ambalaži. Proizvođači su poslednjih godina osmislili novi način da zarade, ali i da zbune potrošače. Spisak proizvoda koji nemaju standardna pakovanja "okrugle" gramaže je sve duži, a ovaj izraz se u svetu odomaćio kao "šrinkflacija".
Kada biraju između dva proizvoda kupci uglavnom gledaju cenu, ali u udruženjima potrošača ukazuju da bi bilo bolje da obrate pažnju na deklaraciju, jer nekada zapravo može biti skuplje, proizvod koji na prvi pogled deluje jeftinije – zato što ga u pakovanju jednostavno ima manje.
Prvo su "kalirale" čokolade, a sada gotovo da više nema prehrambenog proizvoda koji se može kupiti isključivo na litar ili kilogram. Na policama sada možemo naći kafu u ambalaži od 175 grama, jogurt od 1,463 litra, dok su pakovanja nekih vrsta keksa "smršala" za po jedan red. Supa u kesicama nekih proizvođača već duže vreme je za tri, umesto za četiri tanjira, dok je testenina spala sa pola kilograma na 350 grama.
Proizvođači uglavnom imaju spektakularna objašnjenja za smanjenje težine i zapremine. U kompaniji koja proizvodi sokove, za smanjenje količine u flašicama od pola litre okrivili – frižidere. Oni su se pravdali da redizajnirane boce, kada bi imale očekivanu litražu od 500 mililitara, ne bi mogle da stanu u nove rashladne uređaje.
Korak dalje otišli su proizvođači supa, koji su to što su u kesicama umesto četiri, ostala samo tri tanjira, pokušali da opravdaju – natalitetom. Oni se pozivaju na istraživanja koja pokazuju da se udeo domaćinstava u Srbiji koja imaju jednog ili dva člana za poslednjih deset godina povećao, tako da trenutno 50 odsto ukupnog broja domaćinstava čine porodice sa jednim do dva člana, kojima su, po njihovoj proceni, dovoljna tri tanjira supe.
Nenad Bumbić iz Udruženja "Zaštita potrošača" kaže da je "šrinkflacija" obmana potrošača,ali da ne predstavlja kršenje zakona. Proizvođači mogu sami da određuju količinu proizvoda u pojedinačnom pakovanju i nemaju obavezu da gramaža bude 100 grama, kilogram ili litar.
- Ta priča je vezana za naše usklađivanje sa Evropskom unijom. Pre desetak godina su postojala propisana standardna pakovanja i to nije bilo slučajno što smo imali čokolade od 100 grama i litarska i kilogramska pakovanja za prehrambene proizvode. Proizvođači su 'lobirali', verovatno i potkupljivali, u Evropskoj komisiji i ukinuta su ta ograničenja. EU je ukinula ta standardna pakovanja, a mi smo, pošto moramo da se uskladimo, odnosno da usvojimo ono što oni odluče, to sve prihvatili - ukazuje Bumbić.
Uvedena je obaveza da se kod svakog proizvoda navede i jedinična cena, na primer za čokoladu, koliko ona košta po kilogramu, ali Bumbić kaže da to kupcima gotovo ništa ne znači, jer bi trebalo u nabavku da ponesu i digitron.
- U trgovinskim lancima uglavnom postoje cene i po kilogramu, ali su navedene malim slovima i brojevima. Ta cena bi trebalo da bude jasno vidljiva, kao i cena jediničnog proizvoda, a ne da mi moramo da uzmemo lupu da bismo videli i uporedili. To jeste zakonito, ali to ne znači da je to u redu i da treba tako da bude. Oni jednostavno mogu da rade šta hoće, nema više nikakvog standarda. Ima nekih genijalnih primera, kada u pakovanju kikirikija ima 42 grama ili 87,5 grama - navodi Nenad Bumbić.
On poručuje da bi prilikom izbora proizvoda potrošači trebalo da gledaju deklaraciju, jer bi navika da kupuju određeni proizvod sada mogla skupo da ih košta.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da trgovine imaju pravo da promene gramažu, ali da bi trebalo da obaveste tržišnu inspekciju da su za isti proizvod promenili pakovanje, jer u suprotnom dovode potrošače u zabludu.
- To je nekorektno ponašanje na tržištu i jednostavno nemamo sistem koji bi to kontrolisao. I udruženja potrošača nisu dovoljno glasna. Trebalo bi da se više bave ovom temom, jer je to klasično varanje potrošača. Zatajili su i regulativa i potrošačke organizacije - smatra Milićević.
BiznisKurir/RT Balkan