Internet ekonomija se temelji na besplatnom radu. Fejsbuk, Snep, Pinterest i druge slične aplikacije počivaju na forumima, igrama i video-zapisima, bez ikakvih troškova. Zauzvrat, milijarde korisnika daju svoj doprinos u vidu objava, lajkova, fotografija i društvenih veza - koje tehnološke grupacije zatim koriste za prodaju oglasa. Za tren oka besplatne stvari se pretvaraju u zlato.
Kompanija "Redit", čiji je suosnivač Stiv Hafman, podigla je tu praksu na još viši nivo. Veb sajt koji funkcioniše kao tematska oglasna tabla ostvario je jednu od najuspešnijih inicijalnih javnih ponuda 2024. godine. Otkako je kompanija izašla na berzu u martu, cena akcija se učetvorostručila. Redit postoji već skoro 20 godina, ali je uzbuđenje novo nakon što je kompanija u oktobru objavila da je ostvarila profit zahvaljujući jačanju reklamnih aktivnosti, vrednost akcija je skočila za dve trećine.
Za razliku od većine internet grupa, Reditov tajni sastojak su ljudi koji rade iz ljubavi, a ne radi novca. Njegove provokativne "podredite", ili nišne zajednice, pokreću i uređuju neplaćeni moderatori sadržaja, koji podstiču korisnike da i sami doprinose sadržaju, i vode računa da se svi učesnici pridržavaju pravila. Oni to možda ne vide kao rad, ali iz perspektive investitora, to je zapravo to.
Vrednost koja se stvara njihovim radom naglo raste. Reditov prihod je porastao za 68 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, što odgovara prihodu od četiri centa po korisniku dnevno. Vlasnik Fejsbuka, kompanija "Meta platforms", zarađuje 13 centi po korisniku dnevno, što govori da bi Redit mogao da očekuje još veći rast. Kompanija trenutno testira oglase koji se pojavljuju među komentarima korisnika, kao i prevode zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kako bi se probila na nova tržišta.
Ipak, da bi desetine hiljada neplaćenih modova bilo zadovoljno, kompanija mora nešto i da uloži. Redit daje svojim korisnicima besplatne alate i tehnologije za uređivanje, čiji razvoj košta. A i ne teče sve uvek bez problema. Veliki broj modova je štrajkovao prošle godine, nekoliko meseci pre nego što je kompanija izašla na berzu. Kako broj oglasa bude rastao, a investitori postajali sve bogatiji, biće sve teže održavati neophodnu ravnotežu.
Pored toga, Redit se oslanja i na velikodušnost druge vrste, pre svega saobraćaj sa Gugla. Više od polovine posetilaca ovog veb sajta su ono što se naziva "odjavljeni", što generalno znači da dolaze s pretraživača. Ako bi Gugl zaključio da Redit predstavlja pretnju za njegov servis za pretragu, a ne da ga dopunjuje, i odlučio da prestane da ga ističe, taj stalni dotok posetilaca bi mogao da bude smanjen.
To je još jedan razlog da Hafman sačuva integritet svog najvećeg bogatstva - lojalnih modova i njihovih sledbenika. Očuvanje te harmonije moglo bi da uspori rast profita tokom vremena i da ugrozi visoku procenu vrednosti kompanije, 13 puta veću od predviđenih prihoda. Ipak, čini se da je premija donekle opravdana: na berzi nema mnogo akcija internet kompanija kojima se rad iz ljubavi isplati.
biznis.kurir.rs/FT