Dok se proizvođači žale na nisku otkupnu cenu jabuka, cena ovog voća u maloprodaji gotovo se izjednačila sa uvoznim limunom. Takođe je samo nešto niža u odnosu na cenu drugih agruma koji stižu na domaće tržište, poput mandarina i pomorandži.
U beogradskim supermaketima, ali i na pijacama širom Srbije, jabuke su, u zavisnosti od sorte i kvaliteta, koštale poslednjih dana od 100 do 150 dinara, dok je juče zabeležena cena limuna u radnjama jednog od najvećih trgovaca bila 129 dinara. Kako se može videti, ovaj limun trenutno u radnje stiže uglavnom iz Turske.
Agencija Rina nedavno je objavila svedočenje voćara koji kažu da je proizvodnja jabuke postala izuzetno skupa poslednjih godina, troškovi su iz godine u godinu rasli, tako da je za neke proizvodnja postala neisplativa. Jedan od sagovornika te agencije istakao je da proizvođače demorališe i to što je otkup jabuke ostao isti kao pre 10 godina.
Prema rečima sagovornika jednog našeg medija dobro upućenog u stanje na tržištu voća, cene jabuka ostaju relativno male u otkupu, iako je poznato da je ovogodišnji rod drastično smanjen zbog vremenskih neprilika, po nekim procenama i za trećinu. Istovremeno i cene limuna na svetskom tržištu su ove godine u padu. Evrostat je još u julu ove godine objavio da je sveže voće u prvom kvartalu bilo skuplje za 20 odsto u odnosu na isti period 2023. ali da je zabeležen nagli pad cena limuna i limete od 44 odsto.
U našim radnjama u septembru i oktobru limun je bio znatno skuplji, sa cenom i do 330 dinara za kilogram. Početkom oktobra najčešća cena limuna u radnjama u Vranju bila je 310 dinara, dok su Novosađani, recimo, imali prilike da ga kupuju za 200 dinara.
Inače, cena limuna je poslednjih godina vrlo promenljiva. Veliki skok cena globalno se dogodio u vreme pandemije kovida, pa je 2020. godine prosečna cena limuna na evropskom tržištu porasla za više od 50 odsto, pa su ga potrošači u pojedinim državama plaćali i do 2,3 dolara po kilogramu. Ovakvo povećanje cena izazvala je grozničava potražnja za ovim voćem i širom Evrope.
Zbog rasta tražnje i podmirivanja sopstvenog tržišta, Turska je u jednom trenutku čak i zabranila izvoz, pa su se evropski dobavljači preusmerili na nabavke iz Argentine. Već naredne godine više nije postojala tolika tražnja kao tokom prvog talasa koronavirusa i cene su se stabilizovale, uz predviđanja analitičara da u bliskoj budućnosti teško mogu da porastu do tog nivoa.
Prema analizi specijalizovanog portala „Istfrut” u Španiji, koja je uz Tursku jedan od glavnih dobavljač limuna za evropsko tržište, situacija je u tom sektoru tada bila kritična zbog niske tražnje za ovim voćem, delom i zbog dugotrajnih zatvaranja kafića i restorana u Evropi.
Podaci iz Španije pokazivali su da je oko 40 odsto tražnje činio ugostiteljski sektor. Cene su pale ispod proizvođačke cene, a španski uzgajivači nerado su brali limun jer im troškovi proizvodnje i berbe nisu bili pokriveni.
biznis.kurir.rs/Politika