Priča o niškom Žitopeku počela je tačno 3. marta 1947. godine. Tada je osnovano ovo žitarsko-pekarsko preduzeće. Tokom decenija rada prošlo je kroz svojinsku transformaciju. Dalje vlasničke promene sudbinu niške firme mogle bi da vežu za daleki – Meksiko.
Budući vlasnik Žitopeka, ali i preduzeća Don Don i Žitodon posredno je deo Grupo Bimbo, jedne od vodećih multinacionalnih prehrambenih kompanija. Na različitim sajtovima se mogu naći informacije i da je Bimbo najveća pekarska kompanija na svetu, posebno nakon kupovine američkog brenda Sara Lee, ili da je pri samom vrhu liste najvećih.
Registrovani su u Meksiko Sitiju. Zapošljavaju blizu 150.000 radnika, imaju 227 postrojenja, 3,4 miliona prodajnih mesta, više od stotinu brendova. Prisutni su, prema njihovoj internet prezentaciji, u 35 zemalja na četiri kontinenta. Forbes ih je nedavno svrstao na listu najboljih poslodavaca na svetu. Zauzeli su 744. poziciju.
Bimbo
Grupo Bimbo dosad je bio prisutan samo u zapadnoj Evropi – Italija, Španija, Portugal, Francuska, Britanija, Švajcarska i Švedska. Od prošle godine došli su i u naše okruženje. Kupili su rumunsku firmu Vel Pitar. Zemlje Balkana tako će postati drugo tržište Bimba u centralnoj i istočnoj Evropi. U Rusiji su prisutni od 2017. kao i u Turskoj, koju računaju među azijske zemlje.
U Aziji su se opredelili za najveća tržišta – Kinu, Indiju, Kazahstan i Južnu Koreju. U Africi su prisutni samo u Maroku i Južnoj Africi dok u matičnoj Americi pokrivaju gotovo cela oba kontinenta (osim Bolivije, Gvajane, Surinama i Francuske Gvajane).
Kako se može zaključiti, strategija širenja se u velikoj meri zasniva na preuzimanjima. Samo od sredine devedesetih realizovali su više od 90 akvizicija širom sveta.
Kompanija je osnovana daleke 1945. i u vlasništvu je porodice Servithe iz Meksika, koja drži dve trećine akcija. Ime kompanije navodno potiče od kombinacije imena Dizni junaka – Bambija i Damba.
Kompaniju kao predsednik vodi Danijel Servithe, koji je sin jednog od osnivača, Lorenca. Odnosno jedno od njegovih čak osmoro dece. Danijel je dugo bio i izvršni direktor Bimba, ali je tu poziciju prepustio u aprilu ove godine drugom menadžeru, koji je stigao iz još jednog giganta, Danonea. Završio je MBA na američkom Stenfordu i njemu se pripisuje globalni uspeh Bimba.
Proizvodni program čine sečeni hleb, tost, kolači, kukiji, mafini, tortilje, grickalice i dr.
Istorijat
Lorenco Servithe rođen je u Meksiku 1918. a otac mu je bio emigrant iz Katalonije, koji je otvorio pekaru 1928. Lorenco je radio u pekari od 16. godine, a preuzeo je nakon iznenadne smrti oca 1937. Zajedno sa još četiri osobe, 1945. pokrenuo je Bimbo i bio prvi direktor sve do 1963. Preminuo je 2017. sa 98 godina, a zvali su ga i Don Lorenco. Osim osmoro dece, imao je 24 unučadi i 48 praunučadi. Na sahranu su mu došli predsednik Meksika i najbogatiji Meksikanac Karlos Slim.
Lorenco je imao 10 godina mlađeg brata Roberta. Roberto je sa 17 godina počeo da radi u upravo osnovanom Bimbu kao kontrolor prodaje, a potom i voznog parka. Kasnije je bio pomoćnik direktora, a od 1979. do 1994. obavljao je funkciju izvršnog generalnog direktora.
Bogatstvo Lorencovog sina Danijela, Forbes je 2011. procenio na čak 3,5 milijardi dolara. Međutim, na aktuelnoj listi više ga nema što bi značilo da mu je imovina manja od milijardu dolara. S druge strane, na internetu se može pronaći podatak i da je njegovo bogatstvo u ovoj godini dostiglo 7,7 milijardi. Na sajtu Bimba navodi se i da je član borda direktora Starbaksa.
U Meksiku uspeh Bimba nije mogao da prođe neprimećeno. Kako je Forbes pisao 2022. došli su na udar jedne kriminalne grupe. Pretio im je kartel koji nosi naziv Vitezovi templari i koji su najavili da će im spaliti kamione i deo pogona ako budu distribuirali proizvode u delu države koji pokriva taj kartel. Grupa im je zabranila prodaju u tri grada. Nije pomenut razlog, ali je, kako navodi Forbes, kriminalna organizacija pucala na jedan od pogona Bimba zbog tvrdnji da su davali kamione meksičkoj vojsci da izvodi tajne operacije protiv njih.
Don Don u Srbiji i Evropi
Žitopek je deo Don Don porodice. Beogradsko preduzeće ove slovenačke kompanije do skoro je držalo 54 odsto akcija niške pekarske industrije. Sada su vlasnici 84 odsto.
Don Don Beograd je vlasnik 75 odsto Žitodona. Preostala četvrtina pripada Siniši Ivanoviću. Sam Don Don pripada istoimenoj slovenačkoj kompaniji, koja je prisutna u čitavom regionu, a i šire. Posluju i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj i Poljskoj.
Regionalnim antimonopolskim telima ovih dana stigla je najava buduće koncentracije. Kompanija BB Global Investing Holding SLU iz Španije namerava da stekne samostalnu kontrolu nad preduzećem Don Don Slovenija. BB Global Investing Holding je registrovan u Madridu, ali je pod kontrolom meksičke Grupo Bimbo. Tako bi pekarske industrije ovog dela Evrope trebalo da postanu deo široke i brojne prekookeanske porodice.
Šta sve ide u paketu
Spisak firmi koje čine Don Don nije mali. To su, osim tri registrovane u Srbiji, još i Don Don u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj i Češkoj. Tu su Don Trade u Bosni Hercegovini, Don Don Doel u Severnoj Makedoniji, Don Don Glosbe u Mađarskoj, Don Don Commercial u Rumuniji.
"Don Don je do sada u razvoj pekarske industrije uložio više od 100 miliona evra na tržištima na kojima posluje“, stoji u Obaveštenju o koncentraciji koje je objavila makedonska Komisija za zaštitu konkurencije. "Don Don Grupa ima samo jednu podružnicu u Severnoj Makedoniji – Don Don Severna Makedonija.
Don Don Severnu Makedoniju je 2022. godine osnovala Don Don Srbija kao jedini partner. Sa registrovanom prioritetnom delatnošću trgovine šećerom na veliko, slatkiši od čokolade i šećera. Don Don Severna Makedonija nema proizvodni pogon u Severnoj Makedoniji i aktivna je samo u uvozu i distribuciji prehrambenih (pekarskih) proizvoda, koje proizvodi Don Don Group“.
Makedonska komisija čeka da zainteresovana treća lica dostave komentare i mišljenja o najavljenoj koncentraciji.
Svi sa profitom
Da se vratimo domaćim firmama koje će ponovo promeniti vlasnika. Niški Žitopek najpre je privatizovan 2003. godine. Kupio ga je konzorcijum fizičkih lica. Slovenačka firma većinski vlasnik je postala 2014. godine. Ovog leta uvećali su svoje učešće posle ponude za otkup preostalih 49,2%. Na kraju prošle godine Žitopek je imao 229 zaposlenih.
Godinu su završili sa skoro 96 miliona dinara profita. Osnovna zarada po akciji, kako se vidi iz finansijskog izveštaja, iznosila je 385 dinara. Prethodne godine su ostvarili gubitak od oko 67,3 miliona dinara.
Žitodon je registrovan za trgovinu na veliko žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje. Na kraju prošle godine je imao jednog zaposlenog i neto dobitak od 14,7 miliona dinara. Profit je godinu ranije bio nešto veći – 26,8 miliona dinara. Osnovan je 2011. godine, a Don Don je u vlasničku strukturu ušao 2014. godine.
Društvo Don Don Beograd je osnovano februara 2008. godine. Prošle godine su udvostručili neto dobitak. Ostvarili su profit od 1,63 milijardi dinara. Godinu pre su imali dobit od 825 miliona dinara.
Kurir.rs/Forbes/Prenela S. Č.