Sezona slava u Srbiji je u punom jeku, a zajedno s njom i običaj svećenja vodice, koji je nezaobilazan deo priprema za slavu. Međutim, ove godine, svećenje vodice postalo je tema brojnih polemika, jer sveštenici, iako nemaju zvaničan cenovnik za ovu uslugu, od vernika naplaćuju prema vlastitom nahođenju. Na terenima lozničkog kraja, pojavili su se slučajevi kada sveštenici za nekoliko minuta posla traže čak 3.000 dinara, što je gotovo duplo više od ranije uobičajene cene.
Cene rastu, vernici negoduju
Pitanje koje se postavlja mnogim vernicima je – da li je to uopšte prihvatljivo? Naime, u nekim selima lozničkog kraja, sveštenici uspevaju da posete čak četiri ili više kuća za sat vremena, što znači da za jedan radni sat mogu da zarade oko 12.000 dinara, ili otprilike 100 evra. U gušće naseljenim selima, gde je broj domaćinstava veći, cifra može biti i još veća.
Za mnoge vernike, ovakvo poskupljenje izazvalo je pravu buru nezadovoljstva.
- Došao mi je sveštenik da sveti vodicu pred slavu, zbrzao sve za par minuta i za to tražio 3.000 dinara. Ostao sam u šoku kada sam čuo cifru, jer smo do skoro svećenje vodice plaćali 2.000 dinara. Šta oni misle da ljudi beru pare sa kruške, pa da mogu da tresnu toliko novca za par minuta. Dok se osvestiš, on je već izašao iz kuće i prešao kod komšije. U nekim selima sveštenici kad dođu da svete vodicu donesu crkveni kalendar i tamjan i daju domaćinu, a ovaj naš ne donese ništa. Domaćini koji dobro žive taj trošak mogu i da podnesu, ali šta da rade oni koji žive od minimalne penzije. Od čega oni da izdvoje 3.000 dinara. Što je mnogo, mnogo je - kaže meštanin jednog pocerskog sela.
S druge strane, zvanični cenovnik za svećanje vodice, kao ni za druge usluge koje pružaju sveštenici, ne postoji, jer sveštenici Srpske pravoslavne crkve nisu državne službe i nemaju standardnu platu. Njihovi prihodi zavise isključivo od priloga vernika i naplate različitih usluga. Iz tog razloga, tarife se određuju proizvoljno, u zavisnosti od potreba i mogućnosti svakog pojedinca.
Izvor iz Eparhije šabačke kaže da najčešća cena svećenja vodice obično ne prelazi 3.000 dinara, ali se savetuje fleksibilnost u odnosu na mogućnosti vernika. Sveštenik, navodi izvor, može tražiti i više, na primer 5.000 dinara, ali to nije obavezno.
U tom slučaju, vernici su u mogućnosti da ponude manji iznos ako smatraju da to odgovara njihovoj situaciji.
Koja je granica poštenih tarifa?
S obzirom na to da sveštenici žive od priloga, važno je da u svom delovanju balansiraju između duhovnih vrednosti i realnih potreba svojih parohijana. Postavlja se pitanje da li je prihvatljivo da sveštenici traže visoke iznose za nekoliko minuta posla, dok se istovremeno veliki broj vernika bori sa životnim izazovima.
U svakom slučaju, čini se da će tokom narednih meseci biti potrebno da se pronađe ravnoteža između duhovnih vrednosti i ekonomske realnosti, kako bi vernici mogli da nastave tradiciju bez osećaja da su pod velikim finansijskim pritiskom.
BiznisKurir.rs