Japanski proizvođači automobila razvijaju strategiju za lobiranje u SAD i planiraju veća ulaganja u tu svrhu kako bi pokušali da izdejstvuju poštedu od carina na uvoz, čije je uvođenje tokom predizborne kampanje najavio novi predsednik Donald Tramp.
Najveći japanski proizvođači automobila "Tojota", "Nisan" i "Honda" u narednoj godini izdvojiće više novca za lobiranje u SAD kako bi umanjili štetu koju im može naneti protekcionistička politika novog-starog predsednika Donalda Trampa, pišu domaći mediji.
Te tri kompanije tokom prvog Trampovog mandata od 2017. do 2020. godine su trošile 25 posto više novca na lobiranje u SAD nego što su to činile za vreme Obamine vlade.
Konkretno, "Tojota" je, na primer, tokom Trampovog predsednikovanja prosečno trošila oko šest i po miliona dolara godišnje kao platu za lobiste u SAD, čiji je posao bio da probaju da za nju izdestvuju razne poštede i olakšice. U lobiranje su se bili uključili i relativno manji japanski proizvođači "Mazda" i "Subaru".
Kada je poslovna politika u pitanju, japanski proizvođači automobila tada su, kao deo strategije za sticanje naklonosti Trampove administracije, proširili asortiman vozila koji prave u SAD tako što su, između ostalog, uveli i nove električne modele.
Problemi na vidiku
Ekonomisti i politički komentatori u Zemlji izlazećeg sunca strahuju da bi politika novog američkog predsednika usmerena na smanjivanje deficita u spoljnoj trgovini kroz uvođenje carina naročito na robu iz istočnoazijskih zemalja, ako se japanska vlada i korporacije aktivno ne angažuju na predupređivanju negativnih posledica, mogla da dovede do kontrakcije bruto društvenog proizvoda zemlje od oko jedan posto.
Japan bi, strepe oni, mogao da privuče posebnu pažnju jer je njegov izvoz u SAD u 2023. godini, u poređenju sa 2016. kada je Tramp prvi put trijumfovao na izborima, porastao za čak 40 posto, na 133 milijarde američkih dolara.
Naime, tokom predizborne kampanje Tramp je najavio da će u odnosu na kinesku robu njegova vlada uvesti nove carine od čak 60 posto, a da će protiv drugih država koje imaju suficit u razmeni sa SAD primeniti tarife u iznosu od 10 do 20 posto.
Japansku auto industriju posebno brine Trampova namera da spreči pokušaje da se te mere izbegnu korišćenjem Meksika, koji sa SAD ima ugovor o slobodnoj trgovini, kao odskočne daske, jer ona u toj srednjeameričkoj državi ima više fabrika. Primera radi, "Honda", 80 posto od oko 200.000 vozila koje proizvede u Meksiku izveze u SAD.
Mada je Tramp na predizbornim mitinzima nekoliko puta naglasio da će uvođenjem drakonskih tarifa onemogućiti pokušaj kineskih i drugih stranih preduzeća da svoje proizvode predstave kao meksičke i tako iskoriste Sporazum o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi (NAFTA), rukovodstvo "Tojote" ovih dana je saopštilo da neće odustati od nove investicije vredne blizu milijardu i po dolara u proširenje svojih postrojenja u državama Baha Kalifornija i Gvanahuato (naravno, sva vozila koja siđu sa proizvodnih linija tih fabrika ne idu u SAD, veće se prodaju i u Meksiku i drugim državama srednje i južne Amerike).
Još jedan problem predstavlja i to što, mada imaju i više fabrika u samim SAD, japanski proizvođači automobila i za njihove potrebe uvoze veliki deo delova iz svoje zemlje, tako da i one ne bi bile pošteđene od rasta troškova ukoliko Trampova vlada uvede nove carine.
Poluformalno lobiranje kao lek
Kada je Tramp prilikom stupanja na dužnost 2017. godine od Japana zatražio da višestruko uveća svoje izdvajanje za plaćanje troškova američkih trupa na svojoj teritoriji, tadašnji japanski premijer Šinzo Abe brzo je formulisao paket investicija u američku privredu u iznosu od oko 15 milijardi dolara i zaputio se na Floridu u Trampov dom u Mar-a-Lagu, te tamo, kroz partije golfa uspeo da ubedi američkog predsednika da odustane od svojih maksimalističkih zahteva i zadovolji se poklonom koji mu je doneo.
Kada se to ima na umu, lobiranje, i vlade u Tokiju i pojedinačnih preduzeća, moglo bi da bude od presudne važnosti u ograničavanju štete koju bi japanskoj auto industriji i privredi uopšte mogao da nanese Trampov protekcionizam.
biznis.kurir.rs/RTS