Klavirštimer redak je umetnički zanatlija. Bojan Babić iz Šida je jedan od dvadesetak majstora u regionu, a posle 30 godina rada organizuje radionice i seminare za mlade klavirštimere.
Pritiskom na dirku, za jedinstven zvuk, sve mora da bude u harmoniji - klavir koji ima nekoliko hiljada delova i talenat, znanje i koncetracija majstora koji o njemu brine, kaže Bojan Babić, specijalista klavirštimer apsolutnog sluha koji svira sedam instrumenata. Zahvalan profesoru Borisu Černogubovu od koga je stekao prvo znanje, specijalizovao se u fabrikama klavira, Petrofu i Jamahi, da bi danas održavao klavire u školama i akademijama u regionu i na dalekom Istoku.
- Štimovanje je samo jedna od operacija koje se radi, a ostalo, imamo restauracije gde se svi delovi klavira, vade i zamenjuju novim delovima, imamo razna podešavanja, razne regulacije mehanizma, regulacije visine žica, razmaka žica, razne druge operacije koje su sve zajedno potrebne da bi klavir postigao neki svoj optimum, da bi svirao kao kad je bio nov. Ja pričam najviše o restauraciji klavira, pošto na našim terenima su uglavnom svi instrumenti stariji. Malo je novih instrumenata - ističe Bojan Babić, klavirštimer iz Šida. Dodaje:
- Najstariji klavir je sa kraja 18. veka, znači hiljadu sedamsto devedeset i neka, znači prilično rano s obzirom da je klavir prvi put napravljen tek 1720. godine. To je klavir sa drvenom konstrukcijom za razliku od savremenih klavira koji imaju metalnu konstrukciju.
Babić navodi da je u Dubaiju bio za jednu kanadsku firmu sa kojom je sarađivao pet godina i povremeno u turnusima odlazio tamo i radio za njih.
- Tamo je priča sasvim drugačija. Tamo imaju klavire po njihovim školama gde oni naruče dvadeset novih klavira ispod čekića i samo ih postavite, a po kućama bogatih ljudi su klaviri takvi da možete samo da stanete i da gledate. Znači, nešto neverovatno! Najskuplji klavir koji sam tamo radio bio je otprilike toliko skup da niko nije hteo da mi kaže koliko košta dok nisam sve završio da mi se ne bi ruke tresle, da ne bih oštetio nešto, a koštao je 560 hiljada dolara - naglašava.
U radionici u selu Bikić do, gde prenosi znanje na sina Andreja mnogo je uspomena, starina i skupocenog alata kupljenog u svetu i posebno pravljenog za preciznije zahvate. Proučavanje ovog umetničkog zanata je, kaže Bojan, ozbiljan posao i srećan je što može da ga podeli.
- To što će sin da radi, tj on uveliko radi, je za mene odlična stvar i jako mi je drago zbog toga. Najbolje je učiti od bliskog svog srodnika, od svog oca na primer, jer tu nema nikakvih tajni, nikakvih prepereka da sve što ja znam, da mu prenesem u nadi da će on to da podigne na još viši nivo - ističe Bojan Babić.
Andrej je poslušao oca jer se u radionici najpre igrao instrumentima koje je počeo da svira, a onda i da ih popravlja.
- Svakodnevno, prvo sam gledao šta radi, učio jedno dve godine, išao sa njim po terenima i nakon toga sam se sve više osamostaljivao. To mi je najveća prednost, što sve znanje prikupljam na jednom mestu. Tata se godinama edukovao i išao po Evropi. Ja imam tu sreću da sve to imam u njemu. To je neprocenjiva vrednost! - zahvalan je Andrej Babić.
Babići poručuju da je zaraza muzikom razlog za sreću, kao i porodica u kojoj posao ostaje. Da bi bili društveno korisni, Bojan je napravio i neprofitni blog sa 50.000 pratilaca gde daje besplatne savete o popravakama klavira.
biznis.kurir.rs/RTS