Politika Donalda Trampa nakon ponovnog izglasavanja za njegov drugi mandat na mestu predsednika SAD je kristalno jasna barem što se tiče favorizovanja fosilnih goriva. Za očekivati je da će shodno tome doći do veće potražnje nafte i gasa, ali i stabilizacije cena. Svakako je povećanje izvoza pomenutih derivata u interesu američke privrede, kao i globalnog tržišta.
Poznato je da je novi predsednik SAD još u prvom mandatu vukao poteze koji su išli na ruku tradicionalnim energetskim vidovima korišćenja, pa je i američku naftnu industriju oporavio napuštanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, kao i dozvolom za izgradnju naftovoda od Kanade do Meskičkog zaliva.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, za Biznis Kurir je rekao da se ni sada ne može očekivati Trampova promena diskursa.
- Tokom kampanje jedna od njegovih glavnih parola bila je „Amerika iznad svega“, te je i on sam dosta energije tokom njenog trajanja posvetio priči o derivatima. SAD-u je najbitnija cena benzina, jer oni kao država nemaju posebno dobro organizovan javni prevoz, te na milione ljudi koristi ovu opciju kada je u pitanju vožnja svog automobila – rekao je Atanacković.
On napominje da su SAD velika sila u ovoj branši, te da su i pored toga što su veliki potrošači, sami sebi dovoljni kada se radi o potrošnji derivata.
- Realno je za očekivati da se dodatno pojača izvoz, ali ne i da se cena nafte kreće nagore, jer bi se time obezbedilo Rusiji da prodaje veće količine. Stoga je realan scenario da cena nafte i gasa doživi značajnu stabilizaciju.
Jasno je da SAD ima veliku prednost u odnosu na Kinu na „polju ove igre“ iz prostog razloga što sami proizvedu ono što mogu da troše, što sa Kinom svakako nije slučaj.
Pitanje je da li se stabilizacija cena derivata može osetiti i u našoj zemlji, na šta Atanacković odgovara da su se kod nas uvek više fokusirali na cenu nafte na Mediteranu, ali da ne mora da znači da će cene kod nas uvek „verno“ pratiti i stanje na stranim tržištima. Dobar primer je i jačanje Indije na polju izvoza ove sirovine, gde sam transport može da značajno utiče na povećanje cene.
Cene barela
Cene nafte su, prema pisanju Rojtersa, u utorak bile stabilne, oporavljajući se od pada od 5% u prethodne dve sesije, pošto su investitori apsorbovali poslednju reviziju OPEK-a naniže za potražnju za naftom, ali i razočarenje tržišta zbog najnovijeg plana stimulacije Kine.
Fjučersi na naftu Brent porasli su za 19 centi, ili 0,3%, na 72,02 dolara po barelu tokom utorka. Američki fjučers sirove nafte Vest Teksas Intermediejt porastao je za 16 centi, ili 0,2% na 68,20 dolara po barelu.
OPEK je smanjio svoju prognozu rasta globalne potražnje za naftom u 2024. godini i takođe je snizio projekciju za sledeću godinu, što je četvrta uzastopna revizija ove grupe proizvođača naniže.
U Kini, najvećem svetskom uvozniku nafte, podaci o inflaciji tokom vikenda pokazali su da su potrošačke cene u oktobru rasle najsporijim tempom u poslednja četiri meseca, dok se deflacija cena proizvođača produbila.