NEKOM SU JEZIVE, A NEKOM PRAVA ATRAKCIJA: On je jedini mesar u Evropi koji pravi kobasice od neobične životinje, ljudi prelaze kilometre da ih probaju
Mesar na severoistoku Nemačke osmislio je, kako veruje, inovativno rešenje za sve veći problem rakuna u zemlji: pretvarajući ih u kobasice i druge mesne proizvode.
Majkl Rajs, lovac koji je 2022. godine otvorio mesaru u mestu Kade, oko 90 kilometara zapadno od Berlina, izjavio je za CNN da je došao na ovu ideju dok je pokušavao da smisli proizvod koji će se izdvojiti za međunarodni sajam hrane Green Week.
Shvatio je da se rakuni, koji se ubijaju kao štetočine, obično bacaju u smeće, pa je odlučio da pita lokalne vlasti da li bi mogli da se prerade u hranu. Nakon što je dobio zeleno svetlo, Rajs je počeo da pravi ćufte od rakunskog mesa, za koje kaže da su postale hit na sajmu i kod kupaca u njegovoj radnji, koja se zove Wildererhütte.
Rajs je ubrzo počeo da prodaje proizvode i putem interneta, a sada pravi ukupno sedam različitih proizvoda od mesa rakuna, uključujući salamu.
-Mi smo jedino mesto u Evropi koje prodaje meso rakuna - rekao je za CNN.
– Ljudi dolaze iz svih krajeva, ponekad vozeći i po 150 kilometara da bi posetili moju prodavnicu i probali rakuna - kazao je on.
Ali nije u pitanju samo neobičan novitet,
- Dobro je prihvaćen. Nikada nisam čuo da je neko rekao da je to odvratno ili da nije za jelo. Iskreno, svima se sviđa- rekao je Rajs.
Onima koji žele da probaju mogao bi dodatno da privuče ukus koji, kako Rajs opisuje, ima određenu dozu poznatosti.
- Kakav je ukus? Nije previše različit od drugih vrsta mesa koje poznajete. Nema previše jedinstven ukus. Malo je mekše od drugog mesa - rekao je.
– Ako pojedete dve kobasice, znali biste koja je od rakuna. Ali ako ne znate, ne biste primetili da je nešto drugačije- objašnjava Rajs.
Dok su Rajsovi proizvodi od rakuna postali atrakcija za posetioce Kadea, oni su, kaže, takođe odgovor na ozbiljan problem.
Prema Savezu za zaštitu prirode i biodiverziteta (NABU), rakuni su prvi put dovedeni u Nemačku radi korišćenja u farmama krzna 1920-ih, a prvi su pušteni u divljinu 1934. godine. Od tada su se, kao visoko prilagodljive životinje koje mogu živeti u gradovima kao i u šumama i travnatim područjima, brzo razmnožili.
Biznis.Kurir.rs/CNN