Nadolazeći trgovinski rat koji pokreće Donald Tramp mogao bi gurnuti privredu evrozone iz "sporog rasta" u "punu recesiju", mišljenje je holandske investicione banke ING. Pritom ocenjuju da bi recesija mogla početi "čak i pre nego što Tramp položi zakletvu 20. januara". Iako carine možda neće imati stvarni uticaj na Evropu do kraja 2025. godine, objašnjavaju, "obnovljena neizvesnost i strahovi od trgovinskog rata mogli bi odvesti privredu evrozone u recesiju na prelazu godine".
Brojni ekonomisti prave računicu koliko će se usporiti rast BDP-a u pojedinim zemljama. Ipak, nisu svi scenariji tako pesimistični. U nemačkoj Berenberg banci računaju da bi eskalacija trgovinskih napetosti mogla smanjiti rast u 2025. godini za 0,3 postotna boda u evrozoni te 0,5 bodova u Nemačkoj.
Međutim, ocenjuju i da bi veća potražnja u SAD-u, kao i jači dolar, mogli doneti određene koristi evropskoj ekonomiji. Stoga su tek neznatno smanjili godišnje prognoze rasta za iduću godinu, u evrozoni s 1,1 posto na jedan posto, a u Nemačkoj s 0,5 posto na 0,3 posto.
Novi službeni podaci, međutim, svakako nisu ohrabrujući za Nemačku: industrijska proizvodnja u septembru je pala pet posto na godišnjem omeru (2,5 posto u odnosu na prethodni mesec), a izvoz 1,7 posto. S druge strane, kineske kompanije nastoje preduhitriti Trampove carine, pa već isporučuju više robe na glavna tržišta. U oktobru je kineski izvoz porastao najbržim tempom u više od dve godine, 12,7 posto na godišnjoj razmeri, nadmašivši predviđanja ekonomista od 5,2 posto.
Ono što je jasno u slučaju Evrope, ističu ekonomisti, Tramp želi zatvoriti trgovinski deficit od 158 milijardi evra koji SAD ima s EU. Uz Nemačku, najviše bi bile pogođene Italija i Irska, koje najviše i izvoze u tu zemlju.
Kako će na nove okolnosti odgovoriti evropska politika, teško je pretpostaviti, ali postoji prilična saglasnost oko toga da će Evropska centralna banka biti primorana obaviti "težak posao", da će ključne kamatne stope spuštati brže nego što je planirala kako bi smanjila cenu zaduživanja.
Sada je već vrlo verovatno, smatraju u ING banci, da će novo smanjenje u decembru iznositi 0,5 postotnih bodova i da će kamatna stopa banaka na depozite kod središnje banke do početka leta pasti na 1,75 posto. Prema kraju 2025. godine očekuju daljnje ublažavanje. Trenutno depozitna kamatna stopa iznosi 3,25 posto.
Potpredsednik ESB-a Luis de Guindos prvi je član Upravnog veća banke koji je govorio nakon što je Trmp proglašen pobednikom trke za predsednika SAD. Kazao je da će trebati vremena da se proceni kako će Trampova trgovinska politika uticati na privredu.
Njegovo je mišljenje da ESB neće odmah reagovati:
- Ono što ćemo učiniti jeste da ćemo u naše projekcije uključiti trgovinsku politiku koju je najavila nova američka administracija. I uzećemo u obzir sve elemente. Trgovinska politika, plus kretanje potražnje, plus kretanje cena energije.
U svakom slučaju, ESB će u svoje izglede uključiti sve politike koje nova uprava objavi i zatim odlučiti kako će reagovati.
No, ako novoizabrani američki predsednik primeni uvozne carine kakvima je pretio tokom svoje kampanje, Luis de Guindos je prilično siguran da će globalna privreda "biti suočena s potencijalno štetnim šokovima za rast i inflaciju". Proizvodnja bi bila slabija, pritisci na cene jači, a uspostavljeni trgovinski tokovi poremećeni.
biznis.kurir.rs/Jutarnji list