Donald Tramp je ranije ove godine rekao da će, ako bude ponovo izabran, „prihodi naglo skočiti, inflacija će potpuno nestati, radna mesta će se vratiti i srednja klasa će napredovati kao nikada ranije“.
Većina američkih glasača je prihvatila taj stav, ali mnogi ekonomisti nisu. Umesto toga, oni upozoravaju da će njegovi planovi da uvede sveobuhvatne tarife i deportuje milione imigranata učiniti potpuno suprotno od onoga što novoizabrani predsednik tvrdi — ponovo podstaći inflatorne pritiske kada najgori sukob za jednu generaciju tek treba da bude u potpunosti ukroćen.
Dok su berze podstaknute Trampovim obećanjem da će smanjiti poreze za bogate i korporacije, drugi misle da će ti potezi stvarati probleme u godinama koje dolaze, povećavajući ionako veliki državni deficit.
Ako se tome dodaju pretnje novoizabranog predsednika SAD da će se mešati u američku centralnu banku, mnogi misle da bi Trampov drugi mandat u Beloj kući mogao da predstavlja probleme za najveću svetsku ekonomiju.
- Ovakve politike — deportacije, upade na nezavisnost Fed-a, tarife na neviđenom nivou — sve one unose dodatnu neizvesnost u ekonomsko okruženje - rekao je Dejvid Vilkoks, bivši službenik Federalnih rezervi koji sada radi na Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju.
- U današnje vreme nema mnogo toga što ujedinjuje poslovne ljude, domaćinstva i kreatore politike - rekao je Vilkoks. - Ali postoji jedan koncept koji ujedinjuje skoro sve, a to je da je neizvesnost stvarno štetna za ekonomiju.
Ekonomisti koji podržavaju Trampovu ekonomsku agendu – ličnosti poput Stivena Mura, Artura Lafera i Larija Kudloua – veruju da će njegovo smanjenje poreza povećati potražnju. Njihov uticaj na rast će povećati poreske prihode, smanjujući ogroman deficit zemlje u tom procesu.
Drugi smatraju da bi niži nameti, takođe, mogli da pruže kratkoročni podsticaj rastu.
- Trampova pobeda će obezbediti niže poresko okruženje koje bi trebalo da podstakne raspoloženje i potrošnju u bliskoj budućnosti - rekao je Džejms Najtli, ekonomista ING banke. - Međutim, obećane tarife, imigraciona kontrola i veći troškovi pozajmljivanja će sve više biti prepreka tokom njegovog predsedničkog mandata.
Iako inflacija nije u potpunosti pod kontrolom, novoizabrani predsednik će preuzeti kormilo u trenutku kada je najveća svetska ekonomija, prema većini pokazatelja, u lošem stanju.
Poslova ima mnogo, otpuštanja su mala, a potrošači nastavljaju da troše, uprkos porastu kamatnih stopa u SAD, zbog čega su – donedavno – troškovi pozajmljivanja bili na visokom nivou od 23 godine. Nekada su strahovi od recesije izbledeli pošto je inflacija pala sa iznad sedam procenata da bi se približila Fed-ovom cilju od dva procenta, što sugeriše da je dugo očekivano meko sletanje nadohvat ruke.
- Ekonomija je i dalje prilično solidna - rekla je Karen Dinan, bivši viši službenik Fed-a koji je sada na Univerzitetu Harvard.
Republikanci su u preuzeli kontrolu nad Senatom i ušli u nekoliko trka za Predstavnički dom koji će morati da se prebace na demokrate ako žele da pobede u donjem domu Kongresa.
Ako republikanci i tamo pobede, Tramp bi imao mnogo više slobode da progura čak i najneortodoksnije delove svoje ekonomske agende.
Trampov plan se usredsređuje na sveobuhvatne tarife za koje tvrdi da će ne samo podstaći američku proizvodnju, stvoriti nova radna mesta i sniziti cene, već će takođe dati zemlji moćno oruđe za pregovaranje u pregovorima sa saveznicima i protivnicima.
Nazivajući takve namete „najvećom stvari koja je ikada izmišljena“, Tramp je izneo ideju o sveobuhvatnim carinama do 20 odsto na sav uvoz, kao i o carinama od 60 odsto na kinesku robu.
Rekao je da će te planove upariti sa onim što je smatrao „najvećim programom deportacije u američkoj istoriji“. Ako novoizabrani predsednik usvoji taj program — smanjujući američku radnu snagu u tom procesu — ekonomisti upozoravaju da bi to moglo da poveća plate i poništi deo posla koji je Fed do sada uradio u pogledu borbe protiv inflacije.
Šebnem Kalemli-Ozcan, ekonomista sa Univerziteta Braun, predviđa da bi i nezaposlenost mogla da poraste jer su preduzeća prinuđena da se smanje suočeni sa višim troškovima koji proizilaze iz tarifa i viših plata kao rezultat promena u imigracionoj politici.
- Ove politike se guraju kao politike koje će stvoriti više radnih mesta za Amerikance, ali efekat će biti potpuno suprotan - rekao je Kalemli-Ozcan.
Američka centralna banka, koja je počela da smanjuje troškove zaduživanja u septembru, potencijalno bi bila prinuđena da preokrene kurs ukoliko se ponovo pojave pritisci na cene.
Trampovog prvog predsedavanja, Fed je odgovorio na intenziviranje trgovinskog rata između SAD i Kine snižavanjem kamatnih stopa za 0,75 procentnih poena, što je uporedilo sa osiguranjem od mogućnosti značajnog udara na rast.
Ali, s obzirom da žar inflacije još nije u potpunosti ugašen, odgovor politike mogao bi izgledati drugačije nego 2019. godine, kada je inflacija bila ispod ciljana dva procenta Fed-a.
Carine i imigraciona ograničenja koje je Tramp uveo tokom svog prvog mandata nisu izazvali značajnu inflaciju, ali su bili daleko manjeg obima od onoga što je novoizabrani predsednik predložio za svoje naredne četiri godine na funkciji.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta napadao Fed i njegovog predsednika Džeja Pauela što ranije i agresivnije nisu snizili kamatne stope. Ovog puta, on je izneo direktnije uplitanje u centralnu banku, uključujući zalaganje za veću reč o odlukama o monetarnoj politici.
Fed ima „značajnu pravnu i institucionalnu zaštitu“ da zaštiti svoj status nezavisne institucije, kaže Vincent Reinhart, bivši zvaničnik Fed-a koji je sada glavni ekonomista u Dreifus and Mellon. To uključuje produžena ograničenja mandata za guvernere, za čije imenovanje je potrebno odobrenje Kongresa.
Pauelov mandat predsedavajućeg prestaje u maju 2026, a pre toga postoji samo još jedno upražnjeno mesto u odboru guvernera te godine. Sledeće otvaranje neće doći do 2030. godine, kada ističe mandat Kristofera Volera.
Ipak, svaka naznaka da je nezavisnost Fed-a narušena mogla bi imati ozbiljne posledice na finansijskom tržištu - sve veći strah s obzirom na ogromne deficite koje će zemlja imati tokom Trampovog drugog mandata.
Zavet novoizabranog predsednika SAD da će produžiti poreske olakšice za bogate koji bi trebalo da isteknu 2025. godine, kao i smanjenje stope korporativnog poreza za domaće proizvođače i oslobađanje određenih oblika plaćanja poreza na dohodak, dodalo bi dodatnih 5,8 milijardi dolara deficit u narednoj deceniji, prema Budžetskom modelu Penn Vharton na Univerzitetu u Pensilvaniji.
- Razgovor koji moramo da vodimo kao nacija je o tome da fiskalnu politiku postavimo na održivu putanju. Prvi korak u rešavanju tog problema nije donošenje agresivnog programa dodatne potrošnje ili agresivnog smanjenja poreza - rekao je Vilkoks, koji je i direktor američkog ekonomskog istraživanja u Blumberg ekonomici.
BiznisKurir/FT