Sezona povrća na otvorenom prostoru stigla je do kraja. Na njivama se još seče karfiol i kupus, a sezona tikvica završila se ovih dana sa prvim mrazom.
Zato neki povrtari menjaju način proizvodnje, jer posle povrća na otvorenom prostoru počinju da rade povrće u zaštićenom prostoru. Tako Siniša Živanov iz Kovilja kod Novog Sada posle sezone tikvica nastavlja da u zatvorenom prostoru gaji kelerabu.
Kaže da je za prinosom tikvica zadovoljan. Imao ih je, otprilike, isto kao i prošle godine, prve su dospele već 23. aprila.
- Kao toploljubivoj biljci nisu joj smetale vrućine, a protiv suše sam se borio navodnjavanjem, jer bez sistema za navodnjavanje nemoguće je gajiti povrće. Osim što sam potrošio goriva za navodnjavanje, imao sam i troškove za seme, koje godinama koristim, i to iz Holandije. I još za sezonske radnike koji su ih sekli za prodaju - naglasio je Živanov.
On napominje da još nije podvukao crtu pa ne zna ni koliko je uložio novca u proizvodnju, a ni koliko zaradio.
- Jedino što znam jeste da mi je za tikvice trebalo više novca nego za kelerabu. Cena tikvica je oscilirala, naveliko se kretala od 20 do 70 dinara, a na pijacama kilogram vredeo od 70 do 120 dinara. Generalno, srednja cena bila je veća ove godina, ali za koliko, to još tačno ne znam.
Tikvicu kao toploljubivu biljku, napominje, povrtari, a i potrošači imaju na poljima i na pijacama kod nas od aprila do kraja oktobra.
- Do sada smo imali tikvice iz domaće proizvodnje, a ubuduće ćemo koristiti u ishrani iz uvoza jer na našim prostorima uspavaju pola godine. Imao sam ih celo proleće i leto, sve donedavno. Sada ih sezonske radnice čupaju jer ih ne vredi držati na njivi kada krenu mrazevi, pošto kao toploljubiva biljka ne uspeva na hladnoći - naveo je Živanov i naglasio da kreće sa sezonom kelerabe u zaštićenom prostoru jesen - zima, i već je ima.
- Za ovu godinu je još rano davati procene kako ću proći sa kelerabom, videćemo kada krene za prodaju, a lanjska je bila solidna, 100 dinara je sada komad na pijaci, a naveliko od 30 do 50 dinara - istakao je Živanov, dodajući da koristi holansdko seme i sve samostalno radi rasađuje i sadi.
On kaže da je gajenje kelerabe specifično i zavisi od godine do godine, bez obzira na to što je u zaštićernom prostoru.
- Ako je godina sušna, onda je manje zahtevna, ali ako ima insekata koji prezime, onda ima tretiranja zatitnim sredstvima i onda su i veći troškovi ulaganja.
(Kurir.rs/Dnevnik)