Pitanje iskopavanja litijuma je prešlo u sferu ekonomskog, pa se sada suprotstavljene strane spore oko finansijskog uticaja koji projekat „Jadar“ može da ostvari. Dok su jedni uvereni da Srbija neće profitirati od rudnika litijuma, drugi potvrđuju širinu lanca vrednosti koji može višestrukodoprineti rastu srpske privrede.
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu objašnjava detaljno sve ove aspekte koje oponenti kritizerski zanemaruju.
- Za industiriju električne mobilnosti, u kompletnu zelenu industriju, planira se ulaganje od jednog triliona dolara i sa tim u vezi, kada pogledate globalnu količinu ulaganja, onda pogledate Srbiju sa šest miliona stanovnika koja ima mogućnost da privuče deo tih ulaganja - kaže Obradović.
On se osvrnuo na deo koji se u ispravljenom istraživačkom radu Dragane Đorđević i saradnika još uvek izostavlja, podvlačeći da se ne sme smetnuti s uma činjenica da je rudnik litijuma i industrija okupljena oko litijuma samo jedan segment.
- U slučaju Srbije mi govorimo o šest ekonomsko-industrijskih oblasti – eksploatacija litijuma, prerada, pravljenje komponenti za baterije, pravljenje baterija, automobila i reziklaža. To su međusobno povezane celine, a dovoljno nezavisne, da privuku strane direktne investicije - ističe Obradović i apostrofira istorijsku mogućnost Srbije da unapredi svoju ekonomiju. - Ovo je ekonomska šansa kakva se retko kada stvara. Mislim da od pronalaska nafte, nije bilo takvih generisanja finansijskih i ekonomskih mogućnosti.
Temeljnost Obradovićeve kritike istraživanja koje ispušta ekonomske aspekte sa stručne strane potvrđuje inženjer geologije Predrag Mijatović.
- Taj članak, rad, koji je objavljen, prvo što je pun proizvoljnosti bez naučnog utemeljenja. Uglavnom su izmišljene stvari. Nije prikazana metodologija i pravljene su totalno neprimerene analogije, pogotovo kada se govori o šumama i količini ugljen-dioksida koje apsorbuju. Ne znam šta je izmenjeno u tom radu, ali po meni, tu bi trebalo skoro sve izmeniti. Ovo znači da su oni priznali da su proizvoljno uradili taj rad - komentarišući proširuje priču Mijatović.
Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost svojom izjavom sagledava kompleksnost situacije u kojoj se prepliću ekonomski motivi o kojima govori Obradović, ali i ono što Mijatović uviđa kao propust a tiče se zaštite životne sredine:
- Naravno da je opravdano postaviti pitanje zaštite životne sredine, ali rizici moraju biti precizno procenjeni. Ako se studije pokažu pozitivnim, rudarenje litijuma može biti ogromna prilika za Srbiju. Litijum je ključan resurs za električnu mobilnost i energetsku tranziciju, što je jedan od prioriteta EU. Srbija nema razloga za brigu jer Nemačka takođe planira otvaranje rudnika litijuma, a za evropske ekološke standarde se zna da su najviši u svetu i da se rudarenje može sprovesti u skladu sa njima.
Biznis.Kurir.rs