Akcije kompanije "Tokio metro", podzemne železničke mreže koja svakog dana prevozi više od 6,5 miliona putnika kroz japansku prestonicu uz tačnost i čistoću koje izazivaju zavist širom sveta, porasle su za 45 odsto prvog dana trgovanja na Tokijskoj berzi.
Najveća inicijalna javna ponuda u zemlji u poslednjih šest godina otvorena je nedavno po ceni od 1.630 jena (10,75 dolara) po akciji, što je 36 odsto više u odnosu na ponuđenu cenu od 1.200, što je bila gornja granica predviđenog raspona. Cena je kasnije porasla na 1.768, da bi na kraju trgovačkog dana iznosila 1.739, što je rast od 44,9 odsto.
Ogroman broj naloga za kupovinu, delimično vođen izuzetnom popularnošću pouzdane železnice među malim investitorima, doveo je do toga da otprilike prvih sat vremena trgovanja u Tokiju nije bilo trgovanja ovim akcijama. Izlazak tokijskog metroa na berzu, uz snažnu reklamnu kampanju na televiziji i napore trgovaca od vrata do vrata, podržalo je više od 30 brokerskih kuća. Reč je o prvoj velikoj IPO otkako je vlada ove godine znatno proširila poresko zaštićeni program individualne štednje, čiji je cilj da privuče milione običnih Japanaca na berzu.
Dugoočekivani listing, koji je privukao ogroman broj investitora i prikupio 2,3 milijarde dolara, prva je japanska privatizacija kompanije u državnom vlasništvu od IPO kompanije "Džej-Ar Kjušu" 2016. godine, kada je prikupljeno četiri milijarde dolara, i Japanske pošte godinu dana ranije, koja je privukla 11,7 milijardi dolara. Te ponude su se desile kada je referentna vrednost indeksa Nikkei 225 bila na nivou od oko 17.000. Indeks je od tada porastao za više od 100 odsto, delimično zahvaljujući institucionalnim investitorima koji očekuju da će rast potrošačkih cena i pokušaji Banke Japana da "normalizuje" monetarnu politiku navesti domaćinstva da rizikuju deo svoje ušteđevine na investicije s većim prinosom, kao što su akcije.
Promet japanskog železničkog operatora na Tokijskoj berzi najveći je od listinga sektora mobilnog bankarstva SoftBanke u vrednosti od 23,5 milijardi dolara krajem 2018. godine. Ovi prihodi će pomoći japanskoj vladi da otplati obveznice za obnovu prefekture Fukušima nakon nuklearne katastrofe 2011. godine.
Bankari koji su bili zaduženi za ovaj listing izjavili su da je za kupovinu akcija bilo zainteresovano 35 puta više međunarodnih institucionalnih investitora nego što je očekivano, 20 puta više domaćih institucionalnih investitora i oko 10 puta više domaćih malih investitora, koji čine i najveći deo kupaca akcija u slobodnom prometu.
Operator podzemne železnice dodatno privlači male investitore raznim poklonima, od besplatnih voznih karata do ulaznica za železnički muzej i poligon za golf. Tržišna kapitalizacija "Tokio metroa" porasla je na oko 6,7 milijardi dolara, sa 4,6 milijardi dolara koliko je iznosila početna cena IPO, pri čemu su japanska vlada i gradska vlada Tokija zadržale preostalu polovinu. Pored ispitivanja apetita malih investitora u okviru proširenog programa štednje oslobođene poreza, listing "Tokio metroa" pomno će pratiti i kompanija "Bejn kapital", koja namerava da početkom 2025. godine preuzme proizvođača fleš memorije "Kioksija", kompaniju u javnom vlasništvu koja je izdvojena iz sastava "Tošibe", navode izvori bliski ovoj kompaniji.
IPO je usledila nakon nestabilnog perioda za japanske akcije, na koje je negativno uticalo opadanje globalne "keri trgovine", kao i sve većeg pritiska akcionara koji je naterao neke kompanije da uklone svoje akcije sa određenih tržišta i izvrše otkup od strane menadžmenta.
Debi "Tokio metroa" pomaže u oporavku IPO tržišta Azije, nakon listinga indijske divizije kompanije "Hjundai" u Mumbaju od 3,3 milijarde dolara ove nedelje. Japanska grupacija iz oblasti rendgenske tehnologije "Rigaku holdings" trebalo bi da izađe na berzu i prikupi oko 750 miliona dolara. Listing tokijskog metroa, koji se sastoji od devet linija, dolazi u trenutku kada se železnički saobraćaj oporavlja od naglog pada broja putnika tokom pandemije koronavirusa. Japanske transportne mreže beleže i rast izazvan pojačanim prilivom turista.
Tokijski metro, koji datira iz 1920. godine, relativno je zaštićen od opadanja broja putnika usled smanjenja broja stanovnika Japana, a prema prognozama lokalne vlade, očekuje se da će prestonica nastaviti da raste do 2030. godine. Uprkos naporima zvaničnika da "Tokio metro" predstave kao kompaniju s dugoročnim izgledima za rast, nekoliko menadžera fondova je izjavilo da su razočarani prospektom i da su odlučili da ne ulože novac.
Po rečima jednog fond menadžera, malo je verovatno da će te akcije biti vrednovane na osnovu mogućnosti kompanije da ostvari znatnu korist od turističkog buma u zemlji, već da će na kraju postati žrtva smanjenja i starenja populacije Japana.
Biznis.kurir.rs/FT