Onlajn kupovina u Srbiji je procvetala u doba pandemije korona virusa, a oni koji su tada silom prilika otkrili njene čari, nastavili su tamo da pazare i kasnije. A te prednosti su pre svega opušteno razgledanje ponude iz udobnosti vlastitog doma, izbegavanje čekanja redova na kabinu ako želite da isprobate neki komad odeće ili na kasi ako ste odlučili da ga kupite.
Osim što po bljuzgavici tokom zime ili po paklenoj vrućini tokom leta ne morate da izlazite iz stana, onlajn kupovina vam omogućava i da izbegnete navalentne trgovce koji uvek pokušavaju da vam prodaju i nešto što vam nije potrebno.
Ipak, ima situacija kada neki proizvod koji vam je zapao za oko na sajtu želite da isprobate u radnji da biste bili sigurni da vam odgovara veličina i da li vam je udoban. A tada može doći do problema.
- Videla sam na sajtu jednog domaćeg brenda salonke koje su mi se baš dopale, a koštale su nešto manje od 3.000 dinara. Pošto ne praktikujem da kupujem obuću, a da je ne probam otišla sam u radnju i pronašla iste takve. Ljubazna prodavačica mi je donela moj broj i ja sam bila oduševljena njihovom udobnošću, tako da nisam ni trena razmišljala da li ću da ih kupim ili ne. Rekla sam kupujem, ne pitajući za cenu. Platila sam karticom i sva srećna i zadovoljna sa svojim novim cipelama otišla kući. Kod kuće sam videla da na računu piše 4.190 dinara, ali sam mislila da su i na sajtu u međuvremenu poskupele. Sutradan sam se pohvalila koleginici kako sam kupila lepe cipele i tak kad je ona otvorila sajt da ih pogleda videla sam da one tamo i dalje koštaju manje od 3.000 dinara. Nije da ću propasti za 1.200 dinara, ali stvarno to nije mala razlika. Mogla sam se isfenirati za te pare. Sad se pitam da li oni po zakonu imaju pravo da na sajtu drže jednu cenu, a u radnji dugu - kaže Beograđanka M. K. za Kurir.
Da je razlika u ceni na sajtu i u prodavnici apsolutno normalna stvar svuda u svetu, pa i kod nas, kao i da trgovci imaju pravo da prodaju robu po različitim cenama tvrdi Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije (NOPS).
- To su dva potpuno različita kanala prodaje. Trgovci na internetu nemaju nikakve troškove, osim da neko spakuje robu i pošalje je, a u radnji postoje dva najveća troška za svaku trgovinu, a to su zakup lokala i zarade zaposlenih. To je apsolutno dozvoljeno svuda u svetu i sada sam iznenađen da protrošači u Srbiji to još nisu shvatili. Čak je i potrebno da postoje različite cene. To je dozvoljeno i prema Zakonu o trgovini i prema Zakonu o zaštiti potročača, ali je bitno da potrošač bude obavešten gde važi istaknuta cena - objašnjava Nikolić.