Popularni portal za gastronomiju, Taste Atlas, objavio je listu najboljih jela sa područja Srbije. Prvo mesto na osnovu korisnika sajta zauzele su mantije karakteristične za pazarski i pešterski kraj, a potom slede leskovački ajvar i užička komplet lepinja. Čuvene mantije deo su specifične gastronomije i iako se prave i u drugim područjima nigde nemaju takav ukus kao u Novom Pazaru i Sjenici. Pekarski zanat kod brojnih porodica ovde je tradicija koja se prenosi sa kolena na koleno. Mesud Mašović je jedan od tih majstora, a već 40 godina bavi izradom pita i mantija, i znaju ga svi u tom kraju ali i šire.
- Radio sam prvo u Hrvatskoj, pa u Sarajevu, a zatim sam otvorio radnju u Sjenici. Toliko posla i dalje ima, da bi se moglo raditi 24 sata, sedam dana u nedelji. Dolaze naši ljudi koje žive u inostrantsvu i traže pite i mantije, to odavde nose kao suvenir i podsećenje na zavičaj. Traže 100, 200, 600 komada, pite savijače. One tako idu za Fracusku, Nemačku, sve do Amerike. A, mi to kad spakujemo to pita bude vruća sve do Amerike, kaže za RINU čuveni majstor Mesud.
Mantije po svom ukusu podseća na bosanski burek, ali su po obliku sasvim drugačije jer se oblikuju u male kuglice koje se ređaju u tepsiju i peku zajedno. Testo se prvo razvuče, premaže a zatim puni mlevenim mesom i začinima,. Iako neke njegove kolege kriju tajnu, kako napraviti dobre mantije i razvući jufku, Mesud kaže da nema razloga i da je tajna zapravo u rukama. Da biste bili dobar pekar, moraju da prođu godine iskustva.
- Što se sastojaka tiče važno je da voda bude jako hladna, ali i da testo za pitu i mantije bude što slanije, jer so održava to testo. Mora biti žilavo da nikako ne može da pukne, ističe Mesud.
Ljubav prema ovom poslu iskusni Sjeničanin preneo je i na svoje potomke. Njegovi unuci i unuke bez obzira što su odlični đaci u školi, žele da nauče tajnu zanata svog dede i da nastave njegovim stopama, zbog čega je Mesud i najsrećniji.
- Deda je tu glavni, a mi smo tu da pomažemo oko svega što treba. Uz njega smo zavoleli taj posao i zaista želimo jednog dana time da se bavimo, ali i da ga dodatno proširimo. To je naša porodična tradicija koju moramo pažljivo da čuvamo, rekla je Mesudova unuka Ena Mašović.
Sa njom se slažu i mlađi braća i sestre, pa tako nema dileme da će Sjenicom još dugo mirisati Mesudove pite i mantije, ali i zamirasaće i čitav svet kad ih naši ljudi odnesu na poklon kao sećanje na domovinu.
Kurir/RINA