U osnovnoj definiciji Zakona o udruženjima navodi se da je bitna karakteristika udruženja da su, kao dobrovoljne nevladine organizacije sa svojstvom pravnog lica, u suštini neprofitne. Njihov cilj nije profit, već ostvarivanje zajedničkih ciljeva i interesa koji prevazilaze mogućnosti pojedinca. Ove činjenice se jasno navode prilikom osnivanja organizacije i definisanja njenog statuta.
Vrste udruženja građana
Poznajemo različite vrste udruženja građana, koja se razlikuju po svrsi svog delovanja i ciljevima koje su članovi sebi postavili prilikom osnivanja. Najčešća su udruženja zasnovana na članstvu, u koja se članovi dobrovoljno udružuju u cilju postizanja zajedničkih ciljeva.
Druga dva oblika udruživanja su definisana kao posebna.
Poslovna udruženja obuhvataju pravna i fizička lica koja se udružuju na osnovu dobrovoljnog članstva radi ostvarivanja zajedničkih poslovnih ciljeva.
Profesionalna udruženja, pak, okupljaju ljude iz određene profesije ili delatnosti, koji se takođe udružuju na osnovu dobrovoljnog članstva u organizaciji radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva.
Među najpoznatijim nevladinim organizacijama su udruženja za zaštitu životne sredine i životinja, kao i studentske, mirovne i humanitarne organizacije.
Osnivanje udruženja građana
Udruženje građana mogu da osnuju najmanje tri pravna ili fizička lica. Pod uslovom da najmanje jedno od ovih lica ima stalnu adresu ili sedište na teritoriji Republike Srbije.
Prvi korak je donošenje osnivačkog akta i izbor predstavnika za zastupanje na osnivačkoj skupštini udruženja. Osnivačkim aktom se navode imena ili zvanja osnivača i adresa njihovog sedišta ili prebivališta, kao i naziv i adresa ovlašćenog lica koje zastupa udruženje.
Akt sadrži i ovlašćenje za ostvarivanje ciljeva radi kojih je udruženje osnovano. Tu je i datum donošenja akta i potpise svih osnivača, zajedno sa podacima o njihovim ličnim dokumentima.
Pravno lice kao osnivača zastupa njegov zastupnik svojim potpisom, pečatom, matičnim brojem i poreskim brojem pravnog lica.
Prema članu 4 Zakona o udruženjima, upis u registar udruženja je dobrovoljan. Udruženje stiče svojstvo pravnog lica danom upisa u registar.
Kako se finansiraju nevladine organizacije
Postoji nekoliko različitih načina za finansiranje udruženja. Finansijska sredstva najčešće pribavljaju putem raznih konkursa državnih ili privatnih institucija, na koje se udruženja prijavljuju i predstavljaju svoje projekte. Ostale vrste finansiranja su subvencije, plaćanje članarine udruženja, donacije i dobrovoljni prilozi ili pokloni.
Radi transparentnosti poslovanja, mnoge nevladine organizacije javno objavljuju podatke o načinima i izvorima finansiranja i svojim tekućim i završenim projektima.
Prihodi udruženja
Kao što je objašnjeno na početku, udruženje građana je u osnovi neprofitna organizacija. Međutim, udruženjima je omogućeno da pribave finansijska sredstva koja su im potrebna za rad.
Oni mogu legalno da ostvaruju prihod na osnovu člana 36. Zakona o društvima, koji im omogućava da sredstva pribavljaju na više različitih načina: putem donacija i poklona, putem članarine, novčanih subvencija, kamata na akcije, dobrovoljnih priloga, zakupnina i dividendi.
Fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena pripadajućih poreskih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uvode odgovarajući javni prihodi.
Da li se udruženja mogu baviti ekonomskom aktivnošću i ostvarivati profit?
Nevladine organizacije mogu obavljati i privredne ili druge aktivnosti koje im donose profit. Član 37. Zakona o udruženjima građana im to dozvoljava, pod određenim uslovima.
Delatnost se mora odvijati u manjem obimu, onom koji je neophodan za postizanje ciljeva udruženja. Istovremeno, ta aktivnost mora biti predviđena statutom udruženja i u skladu sa njegovim statutarnim ciljevima.
Profit udruženja
Prema članu 37. Zakona o društvima, udruženje nema pravo da dobit ostvarenu privrednom ili drugom delatnošću raspodeli svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.
Sva dobit koju udruženje ostvari iz ovog naziva mora se koristiti za neprofitne delatnosti, odnosno delatnosti koje doprinose ostvarivanju ciljeva koji su bili zapisani statutom udruženja u vreme njegovog osnivanja.
Lica koja su u radnom odnosu u udruženju ostvaruju, po zakonu, redovna primanja koja im udruženje isplaćuje iz svojih sredstava dobijenih na gore opisane načine.
Računovodstveni izveštaji i vođenja poslovnih evidencija
U skladu sa finansijskim poslovanjem udruženja, udruženja moraju voditi potrebne poslovne knjige iz oblasti računovodstva i odgovorna su u oblasti računovodstvenih izveštaja. Članovima udruženja se, u skladu sa zakonom i na način utvrđen statutom, dostavljaju godišnji izveštaji i godišnji obračuni o radu udruženja.
Kurir,.rs/BiF/Prenala S. Č.