Više ni za koga u Srbiji nije iznenađenje kada mu na kućnu adresu naručenu hranu donese Nepalac ili ga radnik iz Bangladeša usluži u prodavnici. Radnici sa Dalekog istoka za volanom gradskih autobusa u Beogradu odavno su već viđen prizor, kao i na gradilištima u srpskoj prestonici.
Zato i ne čudi podatak da je prošle godine izdato 52.165 radnih dozvola stranim radnicima u Srbiji, a u toku ove na nju čeka još 67.000 stranaca koji su podneli zahtev i sa strepnjom čekaju da li će je dobiti ili će biti odbijeni.
Od početka godine ovaj dokument dobila su 16.124 strana državljanina, a kako bi njihov ulazak na srpsko tržište bio olakšan u toku je izrada liste deficitarnih zanimanja u Srbiji, koju priprema Radna grupa za izradu Zakona o zapošljavanju stranaca.
Ova lista, kako tvrdi za Kurir Jelena Jevtović, iz Unije poslodavaca Srbije i član Radne grupe za izradu liste deficitarnih zanimanja, neće biti gotova do kraja ove godine, a kada bude gotova znaće se i koliko će biti dugačka.
- Može da ih bude 50, a može i više. Selektovala su se neka zanimanja, ali ništa nije konačno i tek na osnovu analiza će se videti koliko će ih biti. U svim zemljama u okruženju prosek deficitarnih zanimanja je bio između 50 i 100. Rade se analize za koja zanimanja u ovom trenutku ne postoje domaći državljani koji mogu da ih rade. Prema sadašnjim propisima poslodavac mora da dobije potvrdu od Nacionalne službe za zapošljavanje da na tržištu rada ne postoji domaći državaljanin koji može da radi određeni posao i tek onda da angažuje radnika iz inostranstva. Kada bude usvojena lista deficitarnih zanimanja biće ukinut test tržišta rada za zanimanja sa liste i poslodavac će bez njega moći da angažuje radnike za deficitarna zanimanja - objašnjava Jevtovićeva.
Od 52.000 radnih dozvola koje su izdate ove godine, najveći broj su dobili radnici iz Rusije, Kine i Turske, koji dolaze zajedno sa firmama u kojima rade. Ali ono što svima upada u oči je da je sve više radnika sa Dalekog istoka iz Bangladeša, Nepala, Indije i centralne Azije.
Zbog sve veće oskudice radne snage, prema mišljenju Dragoljuba Rajića, iz Mreže za poslovnu podršku, lista deficitarnih zanimanja u Srbiji prelazi brojku 130.
- Prvi razlog je odliv naših ljudi u inostranstvo i u region zbog boljih plata. Procena je da se od 20.000 do 25.000 ljudi iz Srbije godišnje trajno preseli iz Srbije u inostranstvo, a na njih dolazi između 90 i 140 hiljada onih koji rade povremene i sezonske poslove na šest meseci ili godinu dana. Problem je što nam nedostaju visoko obrazovani ljudi u specfičnim privrednim granama, inženjeri u mašinskoj, metalskoj i elektro industriji, imamo deficit i specifične vrste programera pa i njih uvozimo - kaže Rajić za Kurir.
On dodaje da je sada fokus na tome da nam nedostaje veliki broj radnika za neka najobičnija zanimanja.
- Nedostaju nam vozači kamiona, autobusa, vozači u komunalnim preduzećima po gradovima, zatim niz profila radnika u građevinskoj industriji, fale nam električari i zidari, armirači betona, radnici na mešalicama, sve to nedostaje i taj broj se povećao. U trgovini nedostaju radnici, u uslugama isporuke robe, u poljoprivedi fale sezonci za brnaje voća i druge radove. Nama još uvek treba značajna fizička radna snaga - ističe Rajić.