Novi zakon o službenim kontrolama, koji je u pripremi, trebalo bi da obezbedi da u prodavnici kupujemo dečije sokiće koji imaju 100 odsto voća, ražani hleb koji je zaista napravljen od ražanog brašna, mlečne proizvode koji sadrže baš onoliko suve materije koliko piše u deklaraciji, mesne prerađevine sa količinom mesa naznačenom na pakovanju...
Naime, sve ovo će biti moguće jer se izmenama Zakona o službenim kontrolama uvodi pojam "prevare u hrani" koji će omogućiti strožije kazne za proizvođače koji "muljaju" sa sadržajem namirnica.
- Na nacrtu zakona se uveliko radi i trebalo bi da bude uskoro gotov. Njime se uvodi termin "prevara u hrani" kojim će se regulisati i sankcionisati takvi slučajevi na tržištu Srbije. To je naročito važno jer će ubuduće kazne biti strožije, čime će se, uz bolju kontrolu, omogućiti da u prodaji mogu da se nađu samo bezbedne namirnice - nezvanično saznaje Kurir.
Oni koji apsolutno podržavaju donošenje takvog zakona su udruženja potrošača, ali isitču da bi on trebalo da se primenjuje u potpunosti kako bi potršači osetili benefite njegove primene.
- U postojećem zakonodavstvu već imamo mogućnost da ispitamo sadžaj u hrani. Na primer, kad neko kaže da u nekoj prerađevini ima toliko procenata mesa, proteina ili suve materuje u mlečnim proizvodima to samo treba da se ispita. Ili drugi primer kad piše da u voćnom soku ima 50 odsto voća, ili da je neki hleb napravljen od ražanog brašna, pitanje je može li to neko da utvrdi. Vi i sada imate sve u svojim rukama, ali je pitanje što se to ne radi. Ko je poslednji put radio kontrolu tih proizvoda pa da znamo šta stvarno jedemo i pijemo - kaže Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije (NOPS).
On ističe da ne za da li su analize skupe ili postoji neki drugi razlog, ali je činjenica da se te analize kvaliteta hrane nikada ne rade.
- Udruženja potrošača nemaju sredstva da rade te nezavisne analize. Poslednji put NOPS je radio nezavisnu analizu voćnih sokova i rakije 2013. godine. Analize kvaliteta su skupe, neko treba da izanalizira taj sadržaj. Kod nas inspektori uzmu papire i papirološki prate ulazne sirovine i količine gotovih proizvoda i po tome izvode zaključke. U razvijenom svetu se uđe u prodavnicu, uzme se uzorak, hleb, sok, salama ili viršla i ispita se šta ona stvarno sadrži. Na taj način šalje se jasna poruka koja će nesumljivo ojačati konkurenciju i vratiti poverenje potrošačima. To je nešto najosnovnije da vi sa poverenjem uđete u radnju i da verujete da kada kupite voćni sokić za dete u njemu stvarno ima 100 odsto voća, jer su odstupanja od stvarnog sadržaja i odnosu na deklarisani ogromna - naglašava Nikolić.