Prema njihovom mišljenju, u sukob je sada direktno uključen i Iran, čime je ugroženo do četiri odsto globalne ponude nafte.
Napad na Iran ili strože sankcije protiv ove zemlje bi mogli da znatno podignu svetske cene energenata. Izrael razmatra odgovor na raketne udare Teherana i mogao bi da uzvrati napadima na iransku naftnu infrastrukturu. Postavlja se pitanje šta će dalje biti sa cenama nafte i koji su najveći rizici? Kako će se cena odraziti na vozače u Srbiji?
Na ova pitanja odgovore je potražila voditeljka jutarnjeg programa Redakcija Olja Lazarević od svojih gostiju, Milana Miličića, poslovnog konsultanta i Stefana Srbljanovića, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike.
- Cene su sve ozbiljnije i ozbiljnije. I to je negde očekivano u odnosu na celoklupno geopolitičko dešavanje. Naime, vi imate najvećeg proizvođača nafte u tom delu sveta. Ceo region Bliskog istoka proizvodi nekih 25 miliona barela nafte dnevno. Sa druge strane, ako gledate po zemljama, Sjedinjene Američke Države proizvode 18 miliona barela nafte. Na trećem mestu su Saudijska Arabija i Rusija sa nekih 11 miliona barela nafte dnevno. Dakle, imate dva trenutno ključajuća područja, Rusija, odnosno Ukrajina, i Bliski Istok, gde se u zbiru kopa najviše, odnosno izbacuje na dnevnom nivou najviše sirove nafte. Tako da se ništa dobro što se tiče cene nafte neće dešavati u smislu da će da padne. Ne može da padne. Može samo da ide nagore. Prosto to su neke tendencije i neka težnja koja se očekuje u nekom narednom periodu - smatra Miličić.
Drugi sagovornik podsetio je na dugogodišnji trend nestabilnosti cena nafte uzrokovane brojnim dešavanjima u svetu.
- Imamo reč da se tržište nafte zaista poremetilo pre svega u kovid krizi. I kasnije, prilikom izbijanja sukoba između Ukrajine i Rusije još više je eskaliralo. Negde se to stanje popravilo početkom ove godine i možemo reći da se stabilizovalo tokom leta 2024. godine. Međutim, sva ov najnovija dešavanja nam jasno ukazuju da može doći do određenog skoka cena, nafte pre svega. Ono što bih želeo da istaknem je i da ako se zaista odluče Amerikanci i daju dozvolu Izraelu da gađa naftna postrojenja u Iranu, može doći do disbalansa i do skoka cene nafte. Mada, ono što sam juče zapazio, a vidim da ste i vi preneli u vašem štampanom izdanju danas, jeste ove neke trzavice koje vidimo između Saudijske Arabije i Rusije kada je reč o ograničenju proizvodnje nafte na dnevnom nivou kako bi se dostigla ta cena od 100 dolara po barelu - rekao je Srbljanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs