Veliki izazovi današnjice, između ostalog, su i zagađenje životne sredine i sve veće količine otpada. Samo u Srbiji se prosečno proizvede 338 kilograma komunalnog otpada po stanovniku.
Činjenica je da je sve više ljudi na planeti a klimatske promene ukazuju na globalni problem zagađenosti životne sredine. Odgovor na ovaj problem je, pre svega, ekološko buđenje pojedinaca i društva uopšte, a rešenja nam nudi cirkularna ekonomija koja omogućava da otpad pretvorimo u iskoristivi resurs.
Jedna domaća porodična manufaktura iz Smederevske Palanke uspela je da napravi olovku od recikliranih novina. To je ujedno jedina firma kod nas koja proizvodi olovke i bojice uopšte, a jedinstvena je i u Evropi jer ih niko drugi ne proizvodi od reciklažnog materijala.
Ideja je, kažu vlasnici, supružnici Slavica i Dragan Marković, došla posle dugogodišnjeg rada u ugostiteljstvu, kada su razmišljali da pokrenu sopstveni posao. Gledali su film „Čudan život Timoti Grina" gde jedan od glavnih junaka radi u fabrici olovaka, i tako se rodila prva ideja.
- Meni je sinulo u tom trenutku da niko ne pravi bojice i olovke u Srbiji, pomislili smo da bismo mogli mi, pa smo počeli da istražujemo kako se prave. U tom trenutku za mene više nije bilo pitanja čime ćemo se baviti - priseća se Dragan Marković.
Sedam-osam meseci je trajalo istraživanje, a ujedno i obučavanje kako se taj posao radi. Uključili su i dva prijatelja u priču i tako je sve krenulo u oktobru 2018. godine kada je firma osnovana.
- Mašine i grafit uvozimo iz Kine, a sve ostalo je srpski proizvod. Od tada do danas smo i jedina firma u Evropi koja proizvodi olovke i bojice od starog papira. Koristimo dnevne novine koje se nisu prodale, uglavnom Politiku i Žurnal. U poslednje vreme imamo lepu saradnju sa Institutom za papir i celulozu iz LJubljane. Oni od raznih materijala proizvode papir. Radili smo za Botaničku baštu u Ljubljani bojice a papir je napravljen u fabrici paradajza. Za jedan hotel na Bledu smo olovke pravili od papira od piljevine, koje su kasnije prodavane kao suveniri - pojašnjava Dragan.
Markovići za sada imaju dve mašine koje su poluautomatske, a prvo se sakupljaju ili otkupljuju novine, tj. ono što se nije prodalo na kioscima.
U zavisnosti od kvaliteta i debljine, papir seku na dužinu šlajfne pa je jedna šlajfna jedna olovka. Ne dodaju se boje, već se na samoj traci nalazi lepak koji je na bazi kukuruznog skroba. Onda na red dolazi ručno lepljenje grafita u svaku novinu, pa zatim rolanje. Sledeći korak je sušenje a Markovići su napravili sopstveni sistem kako bi se olovke sušile prirodno. Posle toga sledi sečenje na mašini, pa zatim rezanje.
Kada se svi procesi završe, na redu je kontrola kvaliteta i pakovanje u kutije. Markovići kažu da ovim načinom rada mogu da naprave 3.000-3.500 komada dnevno.
- Od sirovina koristimo samo one koje poseduju evropske sertifikate, pa tako i grafit koji stiže iz Kine mora da ispunjava uslove. To nam omogućava lakši plasman na tržište i nemamo problema kad krenemo da izvozimo proizvode. I pored toga što su ekološki, bitno nam je da potrošači budu zadovoljni kvalitetom jer je to najbolja reklama - kaže Dragan.
Navode i da od samog početka posećuju međunarodne sajmove, te da mogu da se pohvale podrškom drugih firmi, posebno pohvalama iz čuvenog „Štedlera". Ovde treba istaći i da je projekat izrade olovaka i bojica od recikliranog novinskog papira jedno od pedesetak poslovnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije srpske privrede, koja su dobila finansijsku podršku u okviru inicijative "EU za zelenu agendu u Srbiji".
Trenutno im je fokus proizvodnje na izvozu i u planu je proširenje tržišta, ali i izrada tri nova prozvoda u sledećoj godini. Firma broji šest zaposlenih a supruga Slavica je glavna i odgovorna, tj. direktor.
Vlasnici ovog neobičnog preduzeća ekoloških olovaka i bojica trude se da njihovi proizvodi cenovno budu dostupni svima, bez izuzetka. Takođe ne odustaju od svoje misije - posvećenosti očuvanju životne sredine, pa tako organizuju radionice sa predškolskim ustanovama u Smederevskoj Palanci, a i deca dolaze u pogon gde im pričaju o tome koliko stabala se poseče da bi se dobile olovke i bojice.
- Nadamo se da će naš primer podstaći i druge da se više pozabave ovom temom i da pokušaju da daju svoj doprinos u očuvanju planete Zemlje - zaključuje svoju priču Dragan Marković.
Kurir.rs/Glasosiguranika/Prenela S. Č.