Gladne investicija, zemlje u Evropi se takmiče da privuku i zadrže bogate. Euronevs Business istražuje ponuđene poreske olakšice, zajedno sa odbijanjima protiv njih.
Prema podacima Poreske opservatorije EU, najviše stope zakonskog poreza na dohodak građana u EU prestale su da opadaju od finansijske krize 2008. godine.
Umesto toga, grupa primećuje da su vlade uvele „sve veći broj preferencijalnih poreskih režima usmerenih na strane pojedince“, nadajući se da će privući bogate iseljenike na svoje teritorije.
Kada razmišljamo o najvećim evropskim poreskim rajevima, ne postoji - međutim - pristup „jedna veličina za sve“.
Drugim rečima, nisko poreska jurisdikcija za jednu osobu možda neće biti poreski raj za drugu.
- Mnogo zavisi od toga odakle dolazi to bogatstvo- rekao je Džejson Pajper, šef sektora za poreze i poslovno pravo u Udruženju ovlašćenih sertifikovanih računovođa.
- Na primer, ako imate mnogo kapitala vezanog negde, onda ćete biti mnogo više zainteresovani za režim koji ima 0 odsto poreza na kapitalnu dobit po osnovu prenosa, nego ako još uvek imate mnogo aktivnih prihoda koji pristižu - rekao je on.
Nadajući se da smanje svoje poresko opterećenje, brojni bogati pojedinci mogu odlučiti da se presele u inostranstvo.
Šta različite zemlje nude i koje se razmatranja uzimaju u obzir pri poreskom planiranju.
Italija
Italija je popularna destinacija kod iseljenika ne samo zbog svoje kulture i klime, već i zbog poreskih olakšica.
Na prvi pogled, zemlja ima relativno visoke namete na lične i korporativne prihode, iako postoje poreski olakšice koje su dostupne strancima.
Jedan od najpoznatijih je njegov paušalni poreski režim, koji omogućava bogatim pojedincima da plaćaju fiksni iznos na sve prihode iz inostranstva. Ovo je bez obzira na zarađeni iznos.
Godišnja fiksna naknada je nedavno povećana na 200.000 evra, sa prethodnih 100.000 evra.
Prednost je dostupna do 15 godina, a takođe je otvorena samo za one koji nisu bili poreski rezidenti u Italiji najmanje 9 od poslednjih 10 godina.
S obzirom na cenu fiksnog poreza, interesantan je samo za pojedince sa veoma visokom neto vrednošću.
- Italija je veoma popularna - rekao je za Euronjuz Biznis savetnik za poreze i imigraciju Dejvid Lesperans.
- Kada je paušalni porez iznosio 100.000 evra, jedan od mojih klijenata mi je rekao da je to plaćao svom računovođi svake godine. Morate da zapamtite da, sa paušalnim porezom, nema troškova usklađivanja za poresko planiranje - objasnio je on.
Švajcarska
Švajcarska takođe ima jednu vrstu paušalne šeme (forfait fiskalni), iako švajcarska država tvrdi da je manje od 0,1 odsto njenih poreskih obveznika naplaćeno ovim metodom.
Način na koji to funkcioniše je da, umesto da prikupljaju naknade na osnovu prihoda ili bogatstva, neki švajcarski regioni izračunavaju stopu na osnovu troškova pojedinca.
Dok paušalni iznos može biti interesantan za super bogate, država je uvela minimalni porez.
Ovo je veća od dve cifre: ili sedam puta vaša godišnja zakupnina ili vrednost zakupa vaše primarne imovine, ili veća od 429.100 CHF (oko 455.000 evra).
Ovi pragovi se primenjuju na saveznom nivou, iako određeni regioni mogu povećati minimalnu sumu. Imate pravo na fiskalni odbitak ako nemate švajcarsko državljanstvo i ako dolazite da živite u zemlji po prvi put – ili nakon odsustva od 10 ili više godina. Korisnicima je takođe zabranjeno da imaju zaposlenje ili vode posao u Švajcarskoj.
To znači da je šema namenjena privlačenju malog broja bogatih iseljenika koji imaju pasivan prihod.
Portugal
Poreske olakšice postale su tema polemike u Portugalu zbog rastućih cena kuća, koje je podstakao dolazak bogatih stranaca.
Uprkos tome, nakon što je prošle godine smanjila beneficije, portugalska vlada sada ponovo uvodi poreske olakšice za iseljenike.
- Portugal je imao režim NHR-a koji vam je omogućavao da živite u Portugalu do 10 godina i da ne plaćate mnogo poreza na strani prihod- objasnio je Gregori Gusens, poreski advokat u Takpatria.
Ovo je posebno privuklo veliki broj penzionera, koji su odlučili da se presele u Portugaliju i ne plaćaju porez na dohodak na svoje inostrane penzije.
Za one koji su ostvarivali prihod u Portugalu, određene aktivnosti su oporezovane po povoljnoj stopi od 20%.
Osim što je uznemirio lokalno stanovništvo, sistem NHR je izazvao kritike iz nordijskih država, koje su posmatrale egzodus svojih starijih građana.
Finska i Švedska su posebno podnele zvanične zahteve za promenu svojih pravila o dvostrukom oporezivanju sa Portugalom.
To bi im omogućilo da nameću namete na penzije svojih iseljenika.
Kao odgovor na pritisak, Portugal je sada promenio svoje poreske olakšice kako bi se „fokusirao na ljude sa obrazovanjem koji zaista mogu nešto da doprinesu portugalskoj ekonomiji“, objasnio je Gusens.
Ranije ove godine, portugalski ministar finansija Žoakim Miranda Sarmento rekao je za Fajnenšel tajms da će plate i profesionalni prihodi imati pravo na poreske olakšice prema novim pravilima.
Čini se da će penzije, dividende i kapitalni dobici biti isključeni.
Holding kompanije
Drugi način na koji bogati pojedinci mogu da uživaju u niskim efektivnim poreskim stopama je korišćenje holding kompanija, prema Poreskoj opservatoriji EU.
Telo napominje da su ove firme „u sivoj zoni između izbegavanja i utaje“ u smislu da su dizajnirane da izbegavaju porez na dohodak.
Pojedinci koji čuvaju imovinu na ovaj način odlučuju da svoje bogatstvo stave u ime kompanije koju kontrolišu, umesto da ga klasifikuju kao lični prihod.
Povlačenja iz kompanije se oporezuju po uobičajenim stopama, iako poreski obveznik može da zadrži višak u holding firmi.
Uspostavljanje takve strukture je posebno isplativo u zemljama u kojima je stopa poreza na dobit preduzeća niska.
Interesantne zemlje su stoga Irska (12,5%), Mađarska (9%), Bugarska (10%) i Kipar (12,5%).
Dok OECD radi sa državama članicama na uvođenju globalne minimalne stope poreza na dobit preduzeća od 15%, ovo se odnosi samo na firme koje zarađuju više od 750 miliona evra.
Više od 140 zemalja potpisalo je sporazum, ali implementacija je još uvek u toku.
Poreski raj za jednog nije raj za sve
Poresko planiranje ne može jednostavno da se vrti oko jedne ili dve vrste stopa, već se mora uzeti u obzir čitav niz faktora, rekli su stručnjaci.
Naknade koje treba imati na umu uključuju poreze na lični i korporativni prihod, kapitalnu dobit, nasledstvo i bogatstvo - kao i naknade za socijalno osiguranje. Pored gore navedenih lokacija, zemlje kao što su Malta, UK i Monako mogu se smatrati fiskalno povoljnim, ali sve zavisi od prirode nečijih prihoda. U nekim slučajevima, to znači da se čak i poznata područja sa visokim porezima, kao što je Belgija, mogu nazvati rajevima.
Kako OECD nastavlja sa naporima da poveća porez na dobit preduzeća, tek treba da se vidi da li će to podstaći razgovore o drugim stopama i umanjiti poreske olakšice.
- Nacije ne bi davale poreske olakšice ili specijalističke vize bogatima osim ako ne bi rezultirale većom opštom koristi za državu od troška- tvrdi Džejson Porter, direktor poslovnog razvoja u Blevins Franks fajnenšl Menadžmenta.
- Moglo bi se reći da će svaki porez koji oni prikupe biti veći nego što bi imali bez ohrabrenja, jer je malo verovatno da bi se dotični pojedinci tamo preselili u suprotnom. Takođe je važno shvatiti šta bi ukupna korist mogla doneti, uključujući tržište nekretnina, potrošnju u lokalnim preduzećima i potencijal za preduzetnička ulaganja na lokalnom nivou - objasnili su.
Kompromisi udvaranja bogatim strancima je pitanje koje i dalje dominira političkim debatama, sa guranjem i privlačenjem da se nastavi.
Biznis Kurir.rs