Kilometraža je jedan od ključnih pokazatelja habanja vozila, zbog čega se mnogi vozači vode upravo njome prilikom kupovine automobila. Međutim, ovaj broj nije uvek tačan, posebno kod starijih automobila.
Kompanija za podatke o automobilima karVertikal sprovela je istraživanje na osnovu podataka o proveri istorije polovnih automobila kojim se utvrđuje da li postoji veza između kilometraže i štelovanja, kao i da li se stopa saobraćajnih nesreća povećava sa pređenom razdaljinom.
Vraćanje kilometraže kada automobil pređe 200.000 kilometara postala je uobičajena praksa u Srbiji. Vraćenu kilometražu imalo je 6,3 odsto automobila proverenih na pomenutoj platformi sa kilometražom između 200.000 i 250.000 kilometara. Kako bi stvari bile jasnije, verovatnoća kupovine automobila sa manipulisanom kilometražom u ovom rasponu veća je preko 3,5 puta u odnosu na vozila sa niskom kilometražom (0–50.000 kilometara).
Procenat štelovanja pokazuje samo blagi porast za automobile sa kilometražom između 100.000 i 150.000 kilometara – sa 1,4 odsto (50.000–100.000 kilometara) na 1,5 procenata.
Međutim, posle 150.000 kilometara skače na 3,3 odsto i nastavlja da raste sa povećanjem pređene kilometraže.
Po prelasku 250.000 kilometara na kilometar-satu, procenat vraćanja se penje na 12,1 odsto. Ova tendencija još više raste, pri čemu se stopa nameštanja kilometraže povećava na 14,2 odsto za vozila sa kilometražom između 300.000 i 350.000 kilometara, što je najviši procenat nameštanja kilometraže u istraženim grupama kilometraže.
Od svih vozila u Srbiji, automobili sa kilometražom između 200.000 i 250.000 kilometara najviše puta su učestvovali u saobraćajnim nesrećama – 41,2 odsto takvih izveštaja je imalo zabeleženu štetu. Međutim, sa 37.5 procenata, ne zaostaju ni automobili sa manjom kilometražom (150.000–200.000 kilometra).
To dokazuje da se problem jednako tiče svih kupaca, bez obzira na kilometražu vozila. Na primer, čak i kod automobila sa kilometražom između do 50.000 kilometara, procenat oštećenja je iznosio 37 odsto, dok ga dodatnih 50.000 kilometara povećava na 37,2 odsto.
- Kako bi izbegli rizik od kupovine automobila koji je prethodno oštećen, sve više kupaca odlučuje da proveri istoriju vozila pre nego što ga uopšte pogledaju izbliza - objašnjava Matas Buzelis, glavni i odgovorni za komunikacije u kompaniji karVertikcal.
Većina srpskih kupaca je zainteresovana za automobile sa 50.000–200.000 kilometara na kilometar-satu. Od svih automobila koje su proverili kupci u Srbiji, najpopularnija (24,7 odsto) su vozila sa kilometražom između 150.000 i 200.000. Slede automobili sa 100.000 do 150.000 na kilometar-satu sa 22,7 procenata, dok oni sa pređenih 50.000 do 100.000 kilometara čine 17,4 odsto svih izveštaja o istoriji vozila u rasponima kilometraže obuhvaćenim istraživanjem.
Iako većina kupaca u Srbiji ne prelazi granicu od 200.000 kilometara, gde je rizik od kupovine automobila sa vraćenom kilometražom primetno veći, verovatnoća za kupovinu takvog automobila ipak postoji. Falsifikovani merači kilometara su prisutni kod 3,3 odsto automobila u najpopularnijem opsegu između 150.000 i 200.000 kilometara. Pored toga, 37,5 odsto ovih vozila imalo je i evidentirana oštećenja, što može ukazivati na moguće skrivene probleme.
BiznisKurir/Politika