Da bi se u Šumadiji ispekla kvalitetna rakija, pored plodova autohtonih sorti šljive, neophodno je obezbediti dobar lampek ili destileriju u kojima se ovo žestoko piće priprema. Međutim, starinskih lampeka je sve manje, a primat uzimaju savremene destilerije koje koštaju i više od 10.000 evra. Vlasnici lampeka ovih dana imaju pune ruke posla, jer je šira prevrela pa je pečenje rakije u punom jeku. Kazandžije uslugu pečenja naplaćuju tako što bez pratnje majstora lampek daju u najam za oko 1.000 dinara po danu, ili uz asistenciju majstora koji ovih dana ubiraju i više nego dobru zaradu.
- Kazandžije koje idu uz lampek uslugu pečenja naplaćuju po ceni od dva litra rakije za svaki ispečen kazan. Ako domaćin ima recimo 50 kazana lako je izračunati da on za posao od pet dana može da zaradi 100.000 dinara. Vlasnici lampeka često ne prihvataju ušur, odnosno da im se rad isplati u rakiji, već se pogode da im domaćin rad plati po tržišnoj ceni tog pića u trenutku pečenja - priča Mile Tica, proizvođač voćnih rakija iz Prislonice kod Čačka, koji iza sebe ima gotovo sve nagrade za kvalitet svojih voćnih rakija. Pre pokretanja porodičnog biznisa i podizanja voćnih zasada, Mile je 25 godina uslužno pekao rakiju u selima pod Vujnom.
- To je fizički, a i psihički veoma težak posao. Sezona počinje krajem leta, kada se završi vrenje voća koje prvo stiže na rod, obično je to kajsija i rane sorte šljive. Završava se pred samu zimu, a nekada ni tad jer se rakija od nekih sorti jabuke, a pogotovu dunje, peče u proleće, tačnije onda kada se završi fermentacija. Kada se lampek podloži obično se ne gasi dok sezona ne prođe, radni dan počinje u 4.30 a završava obično dva sata iza ponoći. Za to vreme sa pekao i po 13 kazana, malo se odspava, pa sledeći dan opet. Kazandžija loži lampek, naliva i prosipa kominu koja ne sme da zagori, odgovara domaćinu za kvalitet rakije - priča Mile koji poslednjih godina ovaj posao radi samo za potrebe svog porodičnog gazdinstva. Iako je osavremenio proizvodnju domaćih sorti rakija, starinskog kazana se nije odrekao.
I sam kaže da je starinskih lampeka u čačanskim selima ostalo vrlo malo, a tek poneki vlasnik "vesele mašine" se bavi ovim poslom.
- Autohtone sorte šljive obično ne rađaju svake godine u punom rodu, ovog leta je slučaj da je šljiva svuda prerodila. Zato kazandžije imaju pune ruke posla jer ih ima malo, pa su prinuđeni da prave "liste čekanja". Srećom, vreme je malo zahladnelo, pa na kvalitet rakije neće previše uticati ako se koji dan s pečenjem i zakasni - priča ovaj poznavalac voćnih rakija.
U čačanskim selima se litar domaće rakije prodaje za oko 1.000 dinara. Obično je to "žujka" sa pristojnim vencem u vrhu flaše stara dve ili tri godine, pitka i mirna kojoj su vreme i hrastovo bure pokupili oporost, karakterističnu za hibridne sorte šljive. Međutim, isto piće od autohtonih sorti madžarke, drenovke i šumadinke ne može naći ispod 1.200. Naravno, reč je o rakijama koje su u hrastovim buradima odležale duže od tri godine. Te rakije od seljaka otkupljuju i vlasnici velikih destilerija, pa ih brendirane i upakovane u luksuznu ambalažu prodaju i do pet puta višoj ceni.
Popularnih lampeka je sve manje jer se gase i zanatske radnje koje ih proizvode, budući da se sve veći broj savremenih proizvođača opredeljuje za destilerije. U mnogim čačanskim selima lampeci su bili na meti noćnih kradljivaca, koji su ove naprave krali zbog visoke cene bakra. Opljačkano je mnogo domaćinstava, naročito oniih koja su opustela. Pojedini lampeci su iz takvih kuća ukradeni i pre ostavinske rasprave.