OVO NIKAKO NE SMETE DA KAŽETE BUDUĆEM POSLODAVCU: Samopouzdanje poželjno, ali u granicama jedna stvar može skupo da vas košta

Razgovor za posao je prilika da se predstavite u najboljem svetlu, ali i da pokažete da ste osoba koja uči iz svojih grešaka, koja prepoznaje svoje slabosti i koja je spremna da unapredi sebe i kompaniju.

Najčešće greške koje kandidati prave na razgovorima za posao mogu značajno uticati na njihov uspeh, bez obzira na to koliko su kvalifikovani za određenu poziciju. Razgovor za posao nije samo prilika da predstavite svoje veštine, već i šansa da poslodavcu pokažete kako razmišljate, kako se ponašate u stresnim situacijama i koliko ste spremni da preuzmete odgovornost za svoje postupke. Iako se svaka situacija razlikuje, postoje određene greške koje se često ponavljaju među kandidatima i koje lako mogu biti izbegnute.

Svesni smo da je trenutak samog razgovora za posao stresan za veliki broj osoba i da je teško na najbolji način sebe predstaviti za tako kratko vreme. Ipak, postoje neke stvari na koje je potrebno obratiti pažnju i samopouzdanje će samo od sebe doći.

Iskustvo jednog menadžera

Kao i mnogi menadžeri za zapošljavanje, Adriana Švager voli da pita kandidate o situacijama iz njihove karijere kada su napravili grešku. Obično to radi kako bi stekla uvid u to kako se nose sa stresnim situacijama i kako uče iz svojih prethodnih grešaka.

Za Švager, izvršnu direktorku i suosnivača platforme za zapošljavanje GrowthAssistant, sa 20 godina iskustva u regrutaciji, odgovor može otkriti veliki problem: da li osoba ima nizak nivo odgovornosti za svoj rad.

Slušajući odgovor, Švager kaže da pokušava da proceni da li osoba može da preuzme odgovornost za grešku ili je pokušava svaliti na nekog drugog.

Kao primer, navodi situaciju u kojoj je neko zaboravio da pošalje važan dokument računovodstvu, što je kompaniju koštalo 250.000 dolara. Ako kandidat objašnjava kako je do nesreće došlo jer im neko drugi nije poslao prave informacije ili zato što im menadžer nije pružio adekvatan nadzor, „i to se pretvori u nečiju tuđu krivicu, to mi pokazuje da osoba ima nizak nivo odgovornosti,“ kaže Švager.

S druge strane, bolji odgovor bi mogao biti: „Jednom nisam poslao nešto računovodstvu i to nas je koštalo 250.000 dolara. Mislio sam da ću izgubiti posao. Tako da sam odmah kreirao podsetnik u kalendaru da svakog utorka pošaljem taj dokument računovodstvu.“

– Verujem da su sve situacije zajednički stvorene, i svi imamo ulogu u nekim od tih neuspeha, Kompanija ne uspe, vaš odeljak ne uspe — čak i ako niste vi vodili taj odeljak, i dalje ste igrali neku ulogu u tome. To vas ne čini dobrim ili lošim. To jednostavno jeste. Zato budite svesni svoje uloge u tom ishodu i budite sposobni da razgovarate o onome što ste naučili iz toga – ističe Švager.

Na kraju, Švager kaže: „Treba mi neko ko je svestan kako je učestvovao u tom ishodu.“

Ponekad takođe može prepoznati da li kandidat ima nizak nivo odgovornosti na osnovu načina na koji opisuje razlog napuštanja prethodnog posla.

Na primer, ako neko kaže „Otišao sam jer me je menadžer namerno sabotirao“ ili „Nisam bio dobro vođen“, Švager želi da čuje da li je kandidat pokušao da preuzme odgovornost i upravlja situacijom, piše CNBC.

Ili, ako su pregoreli na prethodnom poslu, Švager želi da zna da li su naučili iz te situacije, da li su identifikovali obrasce pregorevanja, mogu li ih preneti šefu ili kolegama, i da li su razvili strategije za suočavanje: „Prepoznali su to, naučili su iz toga i primenili te promene u svom iskustvu.“

Najčešće greške pred razgovor za posao

Ipak, koliko god iskustvo jednog menadžera bilo relevantno, postoje stvari koje svi menadžeri gledaju. U tim ključnim momentima je potrebno biti svestan svih mogućih opcija.

Jedna od najčešćih grešaka je loša priprema. Kandidati često dolaze na razgovor bez dovoljno informacija o kompaniji, njenim vrednostima, ciljevima i industriji u kojoj posluje. Poslodavci žele da vide da ste se potrudili da istražite firmu i da razumete kako biste mogli da doprinesete njenom rastu. Nedostatak pripreme šalje poruku da niste dovoljno zainteresovani za poziciju ili da nemate potrebnu inicijativu, što može brzo da odbije menadžere za zapošljavanje.

Pored toga, mnogi kandidati ne uspevaju da adekvatno odgovore na pitanja o svojim prethodnim greškama ili izazovima. Umesto da priznaju svoje slabosti i pokažu kako su iz njih učili, oni često pokušavaju da izbegnu odgovornost ili krive druge za neuspehe. Kao što je u iskustvu Adriane Švager pomenuto, poslodavci žele da vide da kandidati preuzimaju odgovornost za svoje postupke, da su sposobni da analiziraju svoje greške i da iz njih izvuku pouke. Korišćenje fraza poput „Moj menadžer nije uradio svoj deo posla“ ili „Nisam imao dovoljno resursa“ može ostaviti loš utisak i ukazati na manjak proaktivnosti.

Preterana samouverenost ili arogancija tokom intervjua takođe može biti ozbiljna prepreka. Iako je važno imati samopouzdanje, postoji tanka linija između samopouzdanja i arogancije. Kandidati koji se hvale svojim uspesima bez priznavanja tima ili kolega često ostavljaju utisak da nisu timski igrači. Poslodavci traže ljude koji mogu da doprinesu zajedničkom cilju, a ne one koji su fokusirani isključivo na sopstvene uspehe.

Nedostatak postavljanja pitanja na kraju razgovora takođe je česta greška. Mnogi kandidati smatraju da je razgovor isključivo prilika za njih da odgovaraju na pitanja, ali postavljanje pametnih, dobro promišljenih pitanja o kompaniji, timu ili kulturi rada može pokazati da ste zaista zainteresovani za poziciju. Postavljanjem pravih pitanja, možete ostaviti utisak da ste temeljni i da razmišljate unapred, dok nedostatak pitanja može signalizirati nezainteresovanost ili pasivnost.

Neverbalna komunikacija je još jedan ključan aspekt razgovora za posao koji mnogi kandidati zanemaruju. Vaš stav, kontakt očima, ton glasa i način na koji slušate intervjueru mnogo govore o vašem profesionalizmu i pristupu poslu. Kandidati koji izbegavaju kontakt očima ili imaju loš stav mogu delovati nezainteresovano ili nesigurno, dok oni koji pokazuju samopouzdanje kroz jasnu i otvorenuneverbalnu komunikaciju često ostavljaju bolji utisak.

Konačno, jedna od najpodmuklijih grešaka jeste negativno govorenje o prethodnim poslodavcima. Bez obzira na to koliko je vaša prethodna iskustva bila loša, važno je da ostanete profesionalni. Govorenje loše o bivšem šefu ili kolegama može stvoriti sliku da niste spremni da rešavate konflikte na konstruktivan način i da imate lošu radnu etiku. Umesto toga, fokusirajte se na lekcije koje ste naučili iz teških situacija i na to kako su vas ta iskustva oblikovala kao profesionalca.

Izbegavanje ovih uobičajenih grešaka može vam pomoći da ostavite snažan, pozitivan utisak i povećate šanse za dobijanje posla koji priželjkujete.

Biznis Kurir.rs/BizPortal