Firma A je vlasnik firme B sa udelom od 100%, a istovremeno firma B vlasnik firme A, takođe sa udelom od 100%.
Istraživanje o sasvim drugoj temi dovelo nas je do otkrića upravo takvog slučaja – firma Ceprovex doo iz Beograda je vlasnik preduzeća Cotton Casa doo iz glavnog grada, a istovremeno je Cotton Casa vlasnik firme Ceprovex.
Jedina razlika je to što se prvo Ceprovex upisao kao vlasnik Cotton Casa pa je on tzv. kontrolno društvo (majka firma), a Cotton Casa kontrolisano, ili ćerka firma.
Ovaj primer uputio nas je na dve advokatske kancelarije i advokate koji su specijalizovani za Zakon o privrednim društvima kako bi nam objasnili da li i kako je ova situacija moguća.
APR: Sve po zakonu
Pre toga obratili smo se Agenciji za privredne registre koja bi ovakvu situaciju morala da registruje i to je i učinila. U agenciji nam kažu da je sve izvršeno u skladu sa zakonom. Svi formalni uslovi su ispunjeni.
Prvi uslov je, naravno, da jedna kompanija uopšte postoji da bi postala vlasnik drugog privrednog društva odnosno da je registrovana u APR-u.
Dve firme su ispunile i drugi formalni uslov – udeli su međusobno preneti po osnovu ugovora o prenosu, overenih kod javnog beležnika.
S druge strane, u APR-u nisu mogli da nam kažu koliko je ovakvih situacija u praksi. Znaju samo da u Srbiji ima više od 12.600 privrednih društava kojima je vlasnik druga firma, ali nisu mogli da utvrde koliko ih je uzajamno povezano na ovaj način.
Advokati drugačije vide situaciju
U jednoj od najpoznatijih beogradskih kancelarija kažu da je ovo pitanje „prilično kompleksno, pri čemu nije uobičajeno u praksi“.
Ne komentarišući konkretan primer, ukazuju da nije dobro da ovakva mogućnost uopšte postoji na način na koji je to sada.
Naime, smatraju da nesavesnim vlasnicima otvara prostor za zloupotrebe odnosno izbegavanje plaćanja dugova poveriocima.
U skladu s tim, kažu da krajnja namera ovakvih konstrukcija sa uzajamnim vlasništvom između dve kompanije može da bude „izlazak vlasnika, usled verovatne nemogućnosti redovne likvidacije društava, te izbegavanja odgovornosti članova ako dođe do prinudne likvidacije“.
U prevodu, vlasnički se uzajamno povežu dve firme kako bi ih lakše ugasili jer to ne mogu po redovnoj proceduri (poreznici to ne dozvoljavaju dok ne namire poreske obaveze).
Zato im je namera da izbegnu odgovornost tako što će doći do prinudne likvidacije (ako recimo nisu dve godine uzastopno podneli finansijski izveštaj, što verovatno neće ni uraditi).
Ako je jedna od njih prinudno likvidirana, za obaveze odgovara druga svojom imovinom, ali ako nema imovinu, poverilac jednostavno neće dobiti novac. Može da pokrene stečajni postupak, međutim ako nema imovine, pokretanje stečaja gubi smisao jer se ne isplati zbog visokih početnih troškova.
Crva nije ni bilo
U toj situaciji otvara se još jedno suštinsko pitanje.
Ako prva firma bude izbrisana kroz postupak prinudne likvidacije, šta se dešava sa drugom u kojoj je ona obrisana bila jedini vlasnik sa 100% udela? Zakon ne dozvoljava mogućnost da firma ostane bez vlasnika, niti je dozvoljeno da firma bude vlasnik sama sebi sa 100% udela.
„Jedini odgovor koji bi mogao biti jeste da se istovremeno sa brisanjem jednog društva, izvrši brisanje i drugog“, navodi naš sagovornik. „To je naše mišljenje, ali u praksi nismo saznali da je APR imao ovakvu situaciju“.
Što bi rekao petao Sofronije u čuvenom crtanom filmu – dva puta ništa je ništa, crva nije ni bilo. Obe firme nestaju i izbegnuto je plaćanje obaveza na veoma kreativan način?
„Dakle, zaključak koji se može izvesti je da je ovakva (zakonski dozvoljena) konstrukcija moguća kako bi se oba društva u jednom momentu izbrisala kroz postupak prinudne likvidacije, pri čemu ne bi postojala odgovornost za njihove obaveze prema poveriocima, jer su ustvari članovi u uzajamnom učešću u kapitalu“, zaključuje naš sagovornik.
Ograničenja kada ćerka firma stiče udeo u majci koja je akcionarsko društvo
U prvoj advokatskoj kancelariji s kojom smo razgovarali kažu da član 283 Zakona o privrednim društvima dozvoljava da ćerka firma stekne udeo u majci koja je akcionarsko društvo i takve akcije se smatraju sopstvenim akcijama majke firme.
Međutim, akcije u određenom roku moraju biti prodate. Takođe, po osnovu njih vlasnik nema pravo glasa u skupštini firme niti pravo na raspodelu dobiti. Odredba je primenjiva ako ćerka firma stekne manje od 100% vlasništva, ali smatraju da sve to gubi smisao ako ćerka firma ima 100% akcija, jer ko će onda da glasa na skupštini i ko će da uzme dobit ako ona nema to pravo.
Zakoni drugih zemalja ovo pitanje regulišu
Naš zakon u članu 553 dozvoljava uzajamno vlasništvo kada preduzeća jedna u drugom imaju značajno učešće – što bi bilo više od 25%.
„Ova vrsta povezivanja se obično naziva krosholding. Ovakvo povezivanje je višestruko problematično. Ako društvo ima učešće u osnovnom kapitalu drugog društva koje se smatra značajnim učešćem, faktičko pitanje jeste pitanje koje društvo upravlja kojim društvom. Ako je učešće u osnovnom kapitalu čak veće od 50%, ovo pitanje postaje još očiglednije“, navodi naš sagovornik.
Ističe i da za razliku od stranih zakona koji regulišu ovu oblast, naš Zakon o privrednim društvima ne predviđa granične procente učešća kapitala jednog društva prema drugom, što bi značilo da društva mogu da imaju međusobno učešće u kapitalu i do 100%.
Dodaje da je teško dati konkretan odgovor na koji način takve dve firme donose odluke i funkcionišu međusobno, ko donosi odluke i kako.
„Mišljenja smo da je zakonodavac napravio propust prilikom regulisanja ovog dela, odnosno da je trebalo da ograniči procente vlasništva koje npr. ćerka firma može da ima u majci firmi na recimo 25% (prag za značajno učešće u kapitalu)“, kaže naš sagovornik.
Drugačije mišljenje
U drugoj poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji smatraju da ovakve konstrukcije sa međusobnim udelima u slučaju društava sa ograničenom odgovornošću nisu moguće. Potvrđuju da član 553 dozvoljava međusobno učešće u vlasništvu, ali da se u slučaju d.o.o. posmatra član 157 koji ne dozvoljava da udeo ide do 100%.
Podsećaju da, ako ćerka preuzima udeo u firmi koja joj je majka, to po zakonu znači da majka stiče sopstveni udeo odnosno „kupuje“ sebe.
Međutim, ne može da stiče sopstveni udeo tako da ostane bez članova tj. ne može da preuzme celu sebe.
Drugo ograničenje je i situacija kada majka firma već ima samo jednog vlasnika. Tada ne može da preuzima sopstveni udeo čak i ako je to manje od 100%.
„Majka firma ne može da stekne sopstveni udeo tako da ostane bez članova društva tj. ne može steći 100% udela u svom osnovnom kapitalu. Takođe, majka firma uopšte kao jednočlano društvo ne može sticati sopstveni udeo tj. ne bi mogla da stekne ni manje od 100% udela“, navodi naš sagovornik.
Ako postoji suprotnost sa navedenim pravilima, pravni posao kojim je ćerka firma stekla 100% udela u majcije ništav, zaključuje naš sagovornik. „Iz kršenja ovih pravila dalje proizilaze sve druge nelogičnosti na koje ukazuju kolege“.
Kako posluju dve firme
Firma Ceprovex osnovana je u novembru 2022. dok je Cotton Casa nešto starija (jul 2021). Ceprovex se upisao kao vlasnik firme Cotton Casa 5. decembra 2022. dok je Cotton Casa postala vlasnik Ceproveksa 15 dana kasnije odnosno 20. decembra.
Inače, prema dostupnim podacima, obema je oduzet PIB. Ceprovex je zaveden u registru dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije i ima zabranu prenosa od 20 marta 2023. I firma Cotton Casa je u istoj evidenciji. Zabrana prenosa je uvedena dva dana posle Ceproveksa, a u neprekidnoj je blokadi od 19. decembra 2022. (dan pre nego se upisala kao vlasnik Ceproveksa).
Kurir.rs/Bif.rs/Prenela S. Č.