Tokom letnjih meseci raste broj prevara sa garderobom. Kupci kupuju proizvod, nose ga sa etiktom i na kraju sezone ga vraćaju tražeći povraćaj novca.
Trgovci i kompanije za povrat se sve više oslanjaju na veštačku inteligenciju kako bi sprečili prevare.
Trend je postao pravi izazov za trgovce, jer mnogo puta ne znaju kako da odreaguju i šta da rade sa ovim artiklima kada ih kupac vrati nazad, kažu u softverskoj kopmaniji za upravljanje povratima Optoro.
-Tokom letnje sezone, od jula do septembra, naša kompanija beleži da su garderoba i ukupne stope povrata porasle dva do tri puta, a sami kupaći kostimi čine između pet odsto i 15 odsto povrata - rekla je Anamena Ali, izvršni direktor kompanije Optoro.
- Za sezonske artikle kao što su letnja odeća ili kupaći kostimi, brza, ali temeljna, inspekcija i obnavljanje zaliha su imperativ da bi zadržali što je moguće više vrednosti pre kraja sezone. Vremenska osetljivost je ključna u ovoj borbi – u idealnom slučaju, uhvatite prevaru u trenutku, ili još bolje, pre nego što se dogodi – objasnila je Alijeva.
Alijeva je upozorila da ako se proizvodi zadržavaju u procesu vraćanja, kašnjenje može dovesti do značajnog smanjenja ili potrebe da se artikli šalju u sekundarne maloprodajne kanale kao što su prodavnice TJ Makk, diskonteri ili likvidatori.
Ona je za CNBC rekla da kada se odevni predmet vrati u prodavnicu ili skladište, najbolji način delovanja zavisi od njegove vrednosti i stanja.
- Prikrivanje od 10 dolara odeće za plivanje koja je vraćena u lošem stanju možda neće biti vredno troškova koje bi imali za čišćenje ili popravku, pa bi verovatno umesto toga bilo preusmereno putem ponovne trgovine, donacija ili kanala za reciklažu. Imperativ je da predmeti koji su jasno nošeni za letnji odmor i vraćeni ne prođu kroz pukotine do sledećeg kupca – zaštita percepcije brenda i lojalnosti kupaca je najvažnija – kazala je Ali
Skot Kejs, izvršni direktor Centra za održivost maloprodaje u Nacionalnoj maloprodajnoj federaciji Amerike, rekao je da garderoba može povećati troškove i otpad za trgovce, ako se proizvod više ne može preprodati. Dakle, trgovci na malo preduzimaju mere.
– Neki trgovci se bave ovim problemom tako što smanjuju količinu vremena koje potrošači moraju da vrate artikle, eliminišući besplatno vraćanje ili zahtevajući od potrošača da vrate artikle u prodavnici gde zaposleni može da pregleda artikl pre nego što potrošač dobije povraćaj novca - rekao je Kejs.
Optorov softver za veštačku inteligenciju za obrnutu logistiku za brzo upravljanje njihovim povratima, identifikujete prevare i brzo obnavljate zalihe proizvoda na policama prodavnica kako biste izbegli sniženje.
Alijeva je objasnila da korišćenje veštačke inteligencije u digitalizovanom sistemu vraćanja od kraja do kraja takođe može pomoći prodavcu da identifikuje kupca od poverenja i da prepozna kao novu robu i ponovo zalihe po punoj ceni.
Podaci Optoro pokazuju da otprilike 95 odsto robe koja ne može da se vrati u preprodaju ide u sekundarni kanal. Pet odsto proizvoda odlazi na deponiju ili za donaciju.
Stope povraćaja variraju i u kategoriji i po brendu ili prodavcu. Neki klijenti vide stope povrata i do 40 odsto. Odeća prednjači u kategoriji povrata sa stopom od 25 odsto, zatim slede torbe, dodaci i cipele sa 18 odsto, razni dodaci sa 13 odsto i potrošačka elektronika sa 12 odsto.
Opto kupcima u proseku vraćaju 85 dolara. A najviša vrednost stavke prijavljena kao vraćena u anketi bila je 200 dolara, piše CNBC.
BiznisKurir/BizPortal