Prve količine paprike slatke vezanke sa belim i plavim paradajzom za spremanje ajvara iskusni povrtari Srđan i Lucija Janjić iz sela Ribince, kod Vranja, svojim standardnim mušterijama moći će da isporuče već sredinom ovog meseca.
Porudžbine već stižu na njihovu adresu tako da oni unapred znaju kada i koliko ove robe treba da spreme. Kažu da je ove godine ona dobro ponela i da će njome moći da podmire sve svoje kupce.
Janjići su inače dugo radili da dobiju slatku vezanku ekstra kvaliteta, a kada im je to pošlo za rukom nastavili su da je proizvode na način koji im je to garantovao.
Vezanka ekstra kvaliteta
Povrtarskom proizvodnjom su ovo dvoje ljudi počeli intenzivno da se bave pre 24 godine kada su ostali bez posla. Oni su u ovoj proizvodnji imali već dosta iskustva, pa kada su se našli u ovakvoj situaciji shvatili su da im je to najbolje rešenje.
- Imamo odlično zemljište za ovu proizvodnju. Puno je rečnog nanosa, jer se na tom mestu često izlivala reka Južna Morava. Proizvodnju smo organizovali na pola hektara gde dominiraju domaće sorte - pričaju gotovo uglas naši sagovornici.
Oni ističu da su tokom proteklih godina puno radili na pronalaženju vrsta paprike koje će imati imati najbolju prođu kod kupaca. Otuda i ove godine u njihovom zasadu pored slatke i ljute vezanke najveću površinu zauzimaju sorte belo uvo i dukat, jer u sebi sadrže najveći procenat suve materije, što je idealno za spremanje čuvenih vranjskih zimskih specijaliteta. Ovu vrstu oni proizvode iz svog rasada. Iako to čine na tradicionalan način, uvek im pođe za rukom da dobiju odličan kvalitet koji će im omogućiti željene prinose.
- Seme sejemo sredinom marta da bi rasad stigao za sadnju odmah posle Đurđevdana. Ove godine je poranio jer smo u februaru imali prolećno vreme -kaže Srđan.
Pre nego otpočne ovaj veliki posao on obavezno dobro nađubri zemlju stajnjakom koga za baštu uvek ima u dovoljnim količinama i NPK đubrivom 16:16:16. U proleće izoranu zemlju samo iskultivira, postavi foliju i sistem za navodnjavanje kap po kap. Ovaj povrtar zasađeno povrće poliva pumpom koja radi na struju i koja mu proizvodnju čini isplativom.
- Struju sam od kuće do njive doveo kablom. Motor u vreme navodnjavanja obično uključim u pet ujutro i gasim u 22 časa. Tokom dana kontrolišem funkcionisanje sistema kap po kap i rad motora - ističe Srđan i naglašava da mu se ova investicija isplatila već u prvih godinu dana.
Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u povrtarskoj proizvodnji, Janjići su se proteklih meseci uspešno borili sa svim bolestima i štetočinama koje su zapretile da im desetkuju rod. Kažu da im u tome mnogo pomažu zaposleni u jednoj vranjskoj poljoprivrednoj apoteci koji im uvek sugerišu šta i u kom periodu treba sve da urade u zasadu.
- Jedino nismo mogli da nađemo rešenje protiv ožegotina na plodovima paprike nastalih usled visokih dnevnih temperatura. Papriku smo obilno navodnjavali, ali ni to nije pomoglo - naglašava naš sagovornik ističući da ovu pojavu beleže više na paprici sa nedovoljno lisne mase.
Beli paradajz sočniji
To međutim, nije slučaj sa zasadom plavog i belog paradajza koji je i ove godine odlično poneo. Beli paradajz su počeli da proizvode pre nekoliko godina kada su seme doneli iz Grčke. U početku ga mušterije nisu htele, ali kada su shvatili da je ajvar od njega ukusniji počeli su naveliko da ga kupuju.
- On je sočniji od plavog paradajza i kada se pomeša sa slatkom paprikom vezankom ajvaru daje poseban ukus - ističe Lucija.
Inače, ova vrsta ajvara se u njenom kraju pravi tako što se u rernu najpre ispeku paprike odvojene od drške i semena. Na isti način se ispeče i beli oljušteni paradajz. Sve to se potom samelje i stavi u šerpu da se krčka. Ako se ova vrsta ajvara pravi od pet kilograma paprike i isto toliko belog paradajza onda ga pre prženja treba posoliti po ukusu i krčkati na jednom litru ulja. Na sredini kuvanja može se dodati količina od pola, do jednog litra ulja ukoliko se proceni da treba.
- Kada se ajvar ukuva on bude poput džema. Treba ga odmah staviti u vruće tegle i ostaviti u ćebe da prenoći - poručuje.
Dok traje sezona spremanja zimnice ona veoma često svoje iskustvo u spremanju ajvara, turšije i raznoraznih salata podeli sa svojim mušterijama koje se iz njihove proizvodnje već skoro četvrt veka snabdevaju povrćem.
Primećuje da poslednjih godina domaćice sve manje spremaju zimnicu zbog toga što su u prilici da gotovo cele godine kupuju sveže povrće. Otuda su oni ove godine svoju proizvodnju sveli na 0,4 hektara. Međutim, veliko je pitanje da li će moći da je održe naredne godine, ako se ima u vidu da je u ovom periodu lane kilogram vezanke bio 250 dinara, a da sada iznosi samo 150.
BiznisKurir/Agroklub