REVIZIJE I INVESTICIONOG SAVETOVANJA NEMA BEZ INTEGRITETA: Šta se dešava kad se revizori i savetnici ponašaju neprofesionalno!

Revizija, revizori, finansijski savetnici, procenitelji vrednosti i revizorska kuća termini su koji često mogu da se čuju u svetu biznisa, a ako biste većinu ljudi pitali ko su revizori i savetnici, šta tačno rade, koje su njihove obaveze i odgovornosti - malo ko bi znao da objasni!

Revizori i procenitelji, međutim, imaju ključnu ulogu u davanju kredibiliteta finansijskim izveštajima neke kompanije, kao i pojedinačnim transakcijama i poslovnim odlukama kompanija, u pružanju konsultantskih usluga, proceni unutrašnje kontrole.., a njihovo neetičko ili neprofesionalno ponašanje može ostaviti ogromne posledice po zaposlene u kompanijama koje su predmet revizije, po njihove klijente, partnere, dobavljače, pa i, na kraju, širu društvenu zajednicu i državu.

A takve situacije se zbog nesavesnosti pojedinih revizora neretko dešavaju.

Jedan od skorašnjih primera je Vajerkard skandal, koji se smatra najvećom finansijskom prevarom u Nemačkoj od Drugog svetskog rata. U ovim malverzacijama je učestvovao nemački ogranak „Ernst&Younga" (EY), revizorskog giganta koji pripada „velikoj četvorici", odnosno jedna je od četiri najveće revizorske kuće koje posluju svuda u svetu, pa i kod nas.

Naime, kompanija „Vajerkard", koja se dotad smatrala jako uspešnom, 2020. otišla je u stečaj nakon što je otkriveno da čak 1,9 milijardi evra, koje su se vodile u njihovom bilansu stanja, jednostavno - ne postoje! Prevara je koštala banke 3,1 milijardu evra u kreditima i otpisima. Revizorska kuća zadužena za „Vajerkard" bila je EY Nemačka.

Delatnost revizora

Ocena finansijskih izveštaja - Revizori pregledaju finansijske izveštaje preduzeća kako bi potvrdili da su oni tačni, potpuni i usklađeni sa računovodstvenim standardima

Procena unutrašnjih kontrola - Revizori analiziraju interne kontrole preduzeca kako bi procenili njihov kvalitet i efikasnost. Oni pronalaze eventualne slabosti ili rizike

Pružanje saveta i preporuka - Na osnovu svojih nalaza, revizori upućuju preporuke za poboljšanje poslovnih procesa, smanjenje rizika, a time i unapređenje delatnosti preduzeća.

Usaglašenost sa zakonima - Revizori se bave i procenom da li preduzeće posluje u skladu sa važećim zakonima, uključujući poreske zakone, zakon o radu itd.

Međutim, tu se priča ne završava. Da stvar bude gora, deoničari propalog „Vajerkarda", kako je nedavno pisao portal Euronews, sada optužuju EY Nemačka da restrukturiranjem i reorganizacijom kompanije pokušavaju da izvuku imovinu kako ne bi mogla da bude predmet naplate u njihovom sporu.

Velike afere nisu zaobišle ni Srbiju, pa je tako jedan od najdrastičnijih i najpoznatijih primera slučaj "Agrobanke", koja je 2011. godine propala nakon što je Narodna banka utvrdila da je neke od najvećih kredita isplatila bez pokrića. Ova banka je sve do samog kraja iskazivala profit i na papiru je bila jedna od najboljih u državi. U reviziju njenog poslovanja je bila uključena revizorska kuća KPMG, takođe jedna od članica „velike četvorke".

Odgovornost revizora je ogromna, a u njegovom poslovanju izuzetno su važni integritet, nepristrasnost i poštenje, kaže za Kurir prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment.

Zoran Grubišić

Posledice neetičkog delovanja revizora su višestruke

I Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže za Kurir da su posledice neetičkog delovanja revizora višestruke.

- Srednje i velike firme su u obavezi da imaju revizorsko mišljenje, a to mišljenje će pročitati svako pre nego što bude doneo odluku da li da sa vama posluje, da li da vas preuzme, kupi, investiira u dug... Mišljenje revizora zapravo daje kredibilitet finansijskim izveštajima i o zaključcima koji se o kompaniji izvode. Jako je bitno, naravno, da se drže revizorski standardi, ali smo, nažalost, imali primere da se to nije uvek i svuda radilo. Posledice toga su ugrožen kredibilitet revizorske kuće, ali posledice snose i svi stejk holderi, zaposleni, vlasnici, akcionari, kao i intersne grupe - dobavljači, partneri, veliki kupci.

- Revizor je stručnjak koji obavlja proveru finansijskih izveštaja i drugih srodnih dokumenata organizacija kako bi se obezbedilo da su informacije tačne i u skladu sa zakonskim propisima. Njihova delatnost obuhvata nekoliko značajnih aktivnosti: procene vrednosti kapitala i imovine, ocenu tačnosti finansijskih izveštaja, procenu unutrašnjih kontrola, pružanje saveta i preporuka, kao i usaglašavanje sa zakonima - objašnjava prof. Rabrenović.

Revizija, kaže, može biti interna i eksterna. Dok internu reviziju obavljaju zaposleni unutar organizacije, eksternu sprovode revizorske kuće ili pojedinci koje je angažovalo preduzeće. Osnovni cilj eksterne revizije je da pruži objektivno mišljenje o tačnosti i pouzdanosti finansijskih izveštaja.

Ali šta se dešava kada integritet revizora zakaže?

Posledice mogu biti ozbiljne i dalekosežne za različite društvene grupe - preduzeća, zaposlene, berzu, pa i državu, kaže Rabrenović.

"Velika četvorka"

Glavni igrači na svetskom tržištu

Mnogima u poslovnom svetu je dobro poznat termin „velika četvorka". To su četiri najveće mreže profesionalnih usluga na svetu: Deloitte, EY, KPMG i PwC, a posluju i kod nas. Nude usluge revizije, osiguranja, poreza, konsaltinga, savetovanja, korporativnih finansija i pravnih saveta. Vode većinu revizija za kompanije kojima se trguje na berzama, kao i za mnoge privatne kompanije, stvarajući oligopol u reviziji velikih kompanija.

Inače, Velika Britanija je, prema pisanju Blumberga, još 2022. najavila da će sprovesti sveobuhvatne reforme s ciljem da zauzda njihovu dominaciju, u pokušaju da pospremi sektor nakon niza skandala visokog profila.

- Neadekvatna revizija može dovesti do finansijskih gubitaka preduzeća zbog neotkrivenih prevara ili grešaka. Preduzeća koja ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze mogu da budu na udaru poreskih organa i u tim postupcima se izriču novčane kazne, ali takvo ponašanje nanosi i štetu ugledu preduzeća. Ukoliko preduzeće trpi finansijske gubitke ili pravne posledice zbog neadekvatne revizije, to može dovesti i do smanjenja broja zaposlenih, smanjenja plata ili čak do stečaja ili likvidacije - kaže on.

Osobine koje bi revizor trebalo da poseduje

- Integritet - Revizori moraju biti nepristrasni i pošteni

- Pažljivost i preciznost - Detaljna pažnja prema podacima i tačnost su ključne za identifikaciju i ispravno tumačenje informacija

- Analitičke veštine - Revizori treba da imaju jake analitičke sposobnosti

- Komunikacione veštine - Jasna i efektivna komunikacija je bitna kako bi revizori mogli preneti svoja otkrića i preporuke menadžmentu preduzeća

- Neprekidno usavršavanje - S obzirom na promene u zakonima i računovodstvenim standardima, revizori u kontinuitetu rade na svom profesionalnom razvoju

Revizori, procenitelji i analitičari koji se nesavesno ponašaju često se kriju iza imena svojih firmi, pa iako je odgovornost pojedinca izuzetno važna, njihovi propusti urušavaju integritet kompanije. Pored firme, odgovornost snose i zastupnici, ali i članovi tima koji su samo učestvovali na projektima.

U slučaju „delovanja bez integriteta" i oni trpe posledice, pa pored gubitka posla često se gube i mogućnost zapošljavanja bilo gde u zemlji. A imidž revizorske kuće se ne narušava samo na lokalnom ogranku već i celoj korporaciji, pa i branši u globalu.

Prof. Rabrenović ističe da većina revizora odgovorno i savesno radi posao, ali da bi oni koji to ne rade trebalo da snose i direktne sankcije.

Šta kaže Zakon o reviziji

Član 28 Profesionalna etika i profesionalni skepticizam

- Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori dužni su da postupaju u skladu sa principima profesionalne etike, koji, kao minimum, obuhvataju njihovu ulogu od javnog interesa, njihov integritet i objektivnost, profesionalnu stručnost i dužnu pažnju.

- Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori treba da obezbede da kada obavljaju zakonsku reviziju održavaju profesionalni skepticizam tokom obavljanja revizije, sagledavajući mogućnosti netačnog prikazivanja materijalno značajnih stavki zbog činjenica ili ponašanja koje ukazuju na nepravilnosti, uključujući prevaru ili grešku, bez obzira na prethodno iskustvo licenciranog ovlašćenog revizora ili društva za reviziju u pogledu iskrenosti i integriteta rukovodstva subjekta revizije i lica zaduženih za upravljanje tim licem.

- Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori treba da održavaju profesionalni skepticizam naročito kada se ispituje procena rukovodstva u pogledu fer vrednosti, obezvređenja imovine, rezervisanja i budućeg novčanog toka koji je relevantan za ocenu sposobnosti subjekta revizije da nastavi sa redovnim poslovanjem.

- Odgovornost pojedinca je izuzetno važna jer neetičko ili neprofesionalno ponašanje može dovesti do ozbiljnih posledica. Revizorske kuće mogu pretrpeti veliku štetu zbog gubitka ugleda, finansijskih kazni, pa čak i gubitka klijenata, što može da nanese štetu njihovom poslovanju. Stoga bi svim revizorima, ekspertima, kao i odgovornima licima u kompanijama, koji su učestvovali u ozbiljnom kršenju propisa, trebalo izricati disciplinske mere, a u pojedinim slučajevima i utvrditi eventualno postojanje i materijalne i krivične odgovornosti - zaključuje on.