NJENE VAPAJE NIKO NIJE ŽELEO DA ČUJE: Banku 'gluvonemost' koštala 50.000 € - Radnica je 3 godine radila OVO i na kraju KOLABIRALA
Radnica banke dobiće oko 37.000 evra odštete zbog prekovremenog rada i stresa kojem je bila izložena na poslu.
Bila je zaposlena kao asistentkinja u kancelariji uprave jedne poznate banke. Tužila je firmu, a sudija je ovih dana presudila u njenu korist. Postane li presuda pravosnažna, radnica bi s kamatama i troškovima postupka mogla dobiti blizu 50.000 evra.
Radnica je na sudu svedočila kako je godinama radila prekovremeno i ostajala duže na poslu, što joj nikad nije bilo plaćeno. Zbog toga je kolabirala, pa je bila na bolovanju. Sud je zaključio da je radila prekovremeno u kontinuitetu gotovo tri godine.
Zlostavljana
Za prekovremen rad banka joj mora isplatiti 20.000 evra s kamatama, odnosno u proseku oko 570 evra mesečno. Dodatnih 3.300 evra mora joj podmiriti razliku do pune plate dok je bila na bolovanju. Naknada štete za povredu prava iznosi 3.200 evra, a troškovi postupka oko 10.500 evra.
Koleginica s posla svedočila je u njenu korist navodeći kako su morali ostajati izvan radnog vremena jer je od šest ljudi u njenoj službi ostalo samo troje.
- Žalila sam se članovima uprave i ostalim nadređenima, no i nadalje sam radila prekovremeno jer sam imala odgovornost rešavanja zadataka u roku. Zbog svega bila sam zlostavljanja od strane direktorke koja je pretila sankcijama, pa sam na kraju i kolabirala - navela je radnica koja je tužila banku.
Direktor banke svjedočio je pak kako nije bilo nikakve potrebe za prekovremenim radom, osim retko, možda dva puta godišnje. Sednice uprave, kaže, nisu bile izvan radnog vremena. I drugi nadređeni menadžeri svedočili su u korist banke.
Žalba na presudu
No, jedna od koleginica je rekla kako je radnica doista gotovo svakodnevno ostajala na poslu izvan radnog vremena jer su u službi bile ostale samo njih tri. Sednice uprave, kaže, počinjale su u 14 ili 15 sati te su trajale po nekoliko sati. Isto je bilo i sa sednicama nadzornog odbora na kojima je koleginica morala biti.
Sudija je u presudi navela kako su dokazani svi navodi radnice iz tužbe jer je njen iskaz u saglasnosti s materijalnim dokazima, odnosno poslovnom dokumentacijom banke.
- Banka joj nije htela platiti prekovremeni rad, niti joj odobriti pomoć koju je tražila, kao što niti nije vodila evidenciju rada na ispravan način, jer nije evidentiran početak i završetak rada, a što je na kraju utvrđeno i presudom prekršajnog suda - zaključila je sutkinja.
Presuda donesena ove sedmice je nepravomoćna i banka se na nju može žaliti u zakonom predviđenom roku.
biznis.kurir.rs/Danica.hr