NENAD MAJSTOR ZA SATOVE, ALI I VOJNE MOTORE: Ispekao zanat koji je nasledio od oca, brine o radnji decenijama je najbolji

Nenad Popović (48) iz Paraćina prve korake napravio je u sajdžijskoj radnji 'čačkajući' satove sa svojim ocem Jovanom, verovatno najboljim 'doktorom' za satove u Pomoravlju i šire.

U to vreme u gradu na Crnici bilo je bar nekoliko takvih majstora. Prilike su se menjale, stari zanati su nestajali, a među njima i sajdžije. Jedino su otac i sin, Jovan i Nenad, decenijama istrajavali u svojoj radnji, koja je više od pola veka na istom mestu.

Još jedna Nenadova ljubav

Mlađi Popović sa satovima se druži od malih nogu, ali je u međuvremenu stekao i jednu pasiju zbog koje slobodnog vremena skoro da nema. On sređuje i restaurira stare motore, najviše 'motogucije 500'. To je nekada bio vojni motor, a Nenad ga vraća u originalno stanje. Delova za te motore ima jer je Vojska o tome strogo vodila računa.

I danas, u glavnoj ulici kod pijace, popravljaju se merači vremena, ali je u radnji samo Nenad. Mada je izgledao vrlo vitalno, stariji Popović iznenada je preminuo pre dve godine.

- Tezga za kojom je radio još stoji netaknuta, onako kako ju je moj otac ostavio te večeri kada je otišao kući. Nemam srca da odatle bilo šta sklonim. Ali, važno je da zanat ima ko da produži, da znanje ostaje u porodici - priča naslednik Nenad. On je sa ocem kao majstor ravnopravno počeo da radi još kao devetnaestogodišnjak. Kasnije je Jovan otišao u penziju i radnju je 'preveo' na sina, ali su satove sve vreme zajedno popravljali.

- Nije bilo boljeg sajdžije od mog oca u Pomoravlju i okolini, tvrdim. Uspeo je da svoje znanje prenese na mene, kao što ga ja sada prenosim na njegovog unuka, a svog sestrića Nikolu. On je inženjer, tridesetogodišnjak. Par meseci nakon dedine smrti izrazio je želju da nauči njegov zanat. Sa radošću sam to prihvatio. Nikada u ovom zanatu šegrta nismo imali, ali sad sigurno znam da će bar Paraćin uvek imati sajdžiju - uveren je Nenad.

I ne samo Paraćin. Njegova radnja jedina je od Jagodine do Kruševca gde se časovnicima udahnjuje život. Pogotovu onim starim, zaboravljenim, koji su drage uspomene. Obim posla se u poslednje vreme čak i povećao, bez obzira na alarm na mobilnim telefonima. Ljudi donose na popravku stare mehaničke satove koji se ponovo vraćaju u modu, zidne, budilnike, ali najviše obične ručne, za zamenu baterija ili kaiševa.

Iskusni sajdžija objašnjava da je komplikovana popravka svakog časovnika za koji treba napraviti deo kog nema na tržištu.

- Lager delova za stare satove uopšte ne postoji. Otac je do pred smrt pravio sam osovine za džepne časovnike. Naučio je to dok je bio još šegrt. To su vrlo komplikovane popravke i samo pravi majstori mogu da ih rade. Ja još imam delove od ranije. Snalazim se na sve načine, kupujem u inostranstvu, nabavljam i od kolega iz drugih gradova. Nažalost, premalo ima registrovanih sajdžijskih radnji. Nešto više je samoukih majstora koji popravljaju 'vreme' za sebe i prijatelje.

Kvare se svi satovi

Ma koliko bili kvalitetni i skupi, nema sata koji se ne pokvari, a na par godina treba ih očistiti da bi im se produžio vek. U Nenadovim rukama završavaju satovi svake vrste. Najjeftiniji su nekoliko stotina dinara, najskuplji nekoliko hiljada evra. Ipak, takvi modeli dođu kod sajdžije vrlo retko.

- Kod mehaničkih satova popravke su najčešće tipske i odmah znam koliko mi vremena treba. Uz mali šrafciger i pincete, čišćenje bez popravke i zamene delova traje od 2 do 2,5 sata.

biznis.kurir.rs/Novosti

Bonus video: