Priča o muškarcu sa srednjeg zapada Sjedinjenih Američkih Država zvuči poput scenarija za film.
Njegova nesvakidašnja priča počela je običnom kupovinom na tezgi u sklopu lokalnog marketa starih stvari i otpada. Čovek koji se bavio preprodajom starog metala, na jednoj od tezgi pronašao je zlatni ukras, koji je platio čak 14.000 dolara, nadajaću se da će njegovom preprodajom, profitirati mnogo više.
Kako je vreme prolazilo, nije se dešavalo apsolutno ništa, nije bilo zainteresovanih za kupovinu zlatnog komada u obliku jajeta, sa pijace, a niko nije hteo da mu da tu sumu novca za topljenje zlata, pa se na kraju nadao da će dobiti makar koju stotinu dolara.
Unutar jajeta nalazio se sat, kao i nekolicina dragulja, a običnom čoveku nije padalo na pamet šta to može da bude.
U trenucima očaja, ali i dobro ispražnjenog novčanika, prodavac starog metala je jedne noći krenuo da pretražuje internet. Ukucao je pojam „jaje“ i ime ugravirano na satu koji je sadržao – „Vacheron Constantin“.
Tada je shvatio da možda u svojim rukama ima Faberžeovo jaje, koje potiče sa dvora carske Rusije, koje je ruski car Aleksandar III poklonio svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj za Uskrs 1887.
Od željenih 500 dolara, za koje se nadao da će makar da dobije, ispostavilo se da on u svojim rukama ima komad istorije, izgubljeno jaje čuvenog umetnika Faberžea napravljenu za rusku vladajuću porodicu, kao i da to jaje vredi više od 30 miliona dolara.
Čovek je kontaktirao stručnjaka za Faberžeova jaja, Kirana Makartija i prvim sledećim letom stigao je u London, na identifikaciju, ali i procenu samog jajeta.
– Usta su mu se osušila od straha – jednostavno nije mogao da priča. Čovek u farmerkama, patikama i kariranoj košulji mi je dao slike izgubljenog carskog jajeta. Znao sam da je originalno jaje, Sveti gral umetnosti i antikviteta - izjavio je za medije Kiran Makartij direktor dilera antikviteta Vartski.
Nakon što je draguljar na osnovu fotografija utvrdio da se radi o originalnom Faberževom jajetu, Makarti je otputovao na pronalazačevu farmu na srednjem zapadu SAD-a, kako bi i uživo pogledao zlatno jaje.
Prema njegovim rečima, pronalazač ovog komada istorije bio je van sebe nakon što je potvrđena njegova autentičnost, ali i vrednost. Jednostavno nije verovao kakvo blago poseduje.
Mekarti je rekao da je čovek dobro procenio vrednost materijala za jaje, takvo zlato jeste vredelo onoliko koliko je on za njega platio – ali je potcenio njegovu vrednost kao umetničkog dela.
– On uopšte nije gledao na umetničko delo. Video je da je lepo, ali je kupovao na osnovu unutrašnje vrednosti. Suština Faberžeovog rada je umeće, to je lepota dizajna i koncepcije tog objekta – objasnio je draguljar.
Faberžeovo jaje na ivici da bude pretopljeno u otpad u SAD, bilo je zapravo treće napravljeno kao uskršnji poklon cara Aleksandra III 1887. njegovoj supruzi, carici Mariji Fjodorovnoj.
Jaje od 8,2 centimetra nalazi se na složenom zlatnom postolju podržanom stopalima lavljih šapa. Tri safira prave zlatne vence oko sebe, a dijamant deluje kao mehanizam za otvaranje i otkriva „Vacheron Constantin“ sat unutra.
Smatralo se da je jaje izgubljeno nakon što su ga Sovjeti stavili na prodaju 1922. godine kao deo politike pretvaranja „blaga u traktore“, ali su ga 2011. Faberžeovi istraživači prepoznali u aukcijskom katalogu iz 1964, oživljavajući nadu da je preživelo, što se ispostavilo i kao ispravna tvrdnja.
Prema rečima vrsnih poznavalaca umetninca, ali i istorije, ostalih pet je gotovo sigurno uništeno.
Priča srećnog prodavca starog metala ima srećan kraj. Njegov pronalazak, odnosno Treće Faberžeovo jaje, kome se punih 112 godina gubio trag, prodato je bogatom kolekcionaru čije ime nije poznato javnosti, kao ni cena, ali je svakako zaradio mnogo, mnogo više od uloženih 14.000 dolara.
BiznisKurir/BIZPortal