Svi sanjamo o zemlji u kojoj ćemo manje raditi, zarađivati više i živeti duže. Možda ovo mesto deluje kao zemlja snova, ali zvanična statistika kaže da postoji.
Parametri koje je istraživanje kvaliteta životaOksfordskog univerziteta uzimalo u obzir prilikom rangiranja zemalja uključuju prosečan broj radnih sati nedeljno, dužinu godišnjeg odmora, procenat stanovnika koji imaju nesmetan noćni san, očekivani životni vek i osećaj sreće ispitanika u svakoj zemlji koja je uključena u istraživanje.
Na osnovu zadatih kriterijuma, Luksemburg je u vrhu, između ostalog i zahvaljujući sistemu u kome poslodavci nagrađuju zaposlene sa više godišnjeg odmora što su stariji.
Tako radnici stariji od 55 godina u ovoj zemlji u proseku imaju 36 dana plaćenog godišnjeg odmora.
Austrija i Danska, koje zauzimaju drugo i treće mesto, daju radnicima minimalno 25 dana plaćenog odmora godišnje.
Velika Britanija je na 17. mestu zahvaljujući razumnom prosečnom radnom vremenu od 36 sati nedeljno, relativno visokom životnom veku od 81,2 godine, a više od polovine ispitanika reklo je da u proseku spavaju 7,5 sati noću, što je dobar rezultat.
Zanimljivo je da su se Sjedinjene Američke Države našle na 87. mestu, između ostalog i zbog toga što radnicima uopšte nisu zagarantovani plaćeni dani godišnjeg odmora, a deo stanovništva je nezadovoljan kvalitetom sna tokom noći.
S druge strane, Kina, Meksiko i Malezija su izuzetno loše rangirane, jer se u sve tri zemlje u proseku radi 46 sati nedeljno. Pošto je radno vreme znatno duže, očekivali biste da zaposleni dobijaju više slobodnog vremena.
Međutim, to uopšte nije slučaj, jer u Kini dobijate samo 5 dana godišnjeg odmora, u Meksiku 6, a u Maleziji 8.
Kurir.rs/Poslovni.hr./Prenela S. Č.