Gajenje jagoda u zaštićenom prostoru ima za cilj da se obezbede optimalni uslovi za rast i rađanje u onim periodima godine kada im klimatski uslovi to ne dozvoljavaju. To se pre svega reflektuje kroz ranije sazrevanje plodova, kao i produžetak perioda berbe, piše na formu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.
Ova voćna vrsta se može gajiti u tunelima različite visine, plastenicima i staklenicima.
Niski tuneli pre svega imaju funkciju, kada je u pitanju zaštita jagode od poznih prolećnih mrazeva, jer upravo oni nanose štete koje se manifestuju kroz izmrzavanje prve serije cvetova. Takođe, plodovi sazrevaju za desetak dana ranije nego na otvorenom prostoru, a berbu je lakše sprovoditi, jer su plodovi suvi i čisti. Nedostatak ovog tipa gajenja je činjenica da se folija često mora podizati zbog izvođenja berbe i nekih pomotehničkih zahvata. U tom slučaju, a kada temperature u toku noći padaju, folija se mora ponovo spuštati. Nasuprot tome, kada su visoke dnevne temperature, foliju je neophodno podignuti napola, jer tada i dalje postoji zaštita od sunca, a istovremeno se stvaraju uslovi za strujanje vazduha i tako sprečava pregrevanje biljaka.
Poluvisoki tuneli su visine oko dva metra i provetravanje se vrši otvaranjem čeonih strana. Folija je uglavnom jednostruka, pri čemu se jagoda može gajiti na zemljištu sa zastiranjem PE folijom ili na zemlji ili u hidroponskim vrećama i kontejnerima. I pri ovom načina gajenja jagode berba plodova je 10-15 dana ranija nego pri klasičnoj proizvodnji.
Visoki tuneli su visine 2,5-3,5 metra, pri čemu su vrata za provetravanje sa čeonih strana i često su pokriveni dvostrukom folijom između kojih se ubacuje komprimovani vazduh. Prednosti ovog načina gajenja su veći prostor, produžena sezona berbe (ranije počinje i kasnije se završava) i veći su prinosi po jedinici površine.
Plastenici su po obliku i veličini slični staklenicima, a najčešći tip kod nas je polukružni. Uglavnom se pružaju u pravcu sever-jug i širine su 4-8 metara, a visine 3,5-4 metra. Ishrana jagode u ovom sistemu se obavlja fertigacijom u zavisnosti od fenofaze u određenim vremenskim intervalima, pri čemu se koriste vodotopiva đubriva, a povremeno se vrši i folijarno prihranjivanje mikroelementima koje se obavlja istovremeno sa fungicidno-insekticidnim tretmanom.
U plastenicima se berba obavlja svaki drugi dan i traje nekada i preko dva meseca. Kada se biljke gaje u vrećama ili kontejnerima berba je olakšana, jer su plodovi locirni uglavnom u visini tela berača.
Uprkos činjenci da je investicija u plastenika veoma skupa, svakako je isplativa, jer se ostvaruju visoki prinosi i cena koje se postiže u vansezoni, navodi Stanojević. Takođe, instalirana oprema ostaje duži niz godina, a samo se menjaju vreće sa supstratom i biljke.
Staklenici su svakako najskuplji, ali i najprifitabilniji posao, kada je gajenje jagode u zaštićenom prostoru u pitanju, ističe autor. Prednosti su ranije sazrevanje, produžena berba u oba smera, programiranje zrenja prema zahtevima tržišta i kontrolisani uslovi gajenja. Gajenje jagode u ovim uslovima se dovodi na nivo programirane proizvodnje kada je u pitanju kvalitet, prinos i vreme zrenja.
biznis.kurir.rs/eKapija