Potencijal za proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana u Srbiji je 25,7 hiljada GWh, ali trenutno naš elektroenergetski sistem može bezbedno da instalira 5,8 GW snage vetroelektrana i solarnih elektrana.
- Ako bi taj kapacitet bio pola popunjen od solarnih elektrana, realno je da se integriše oko 4000 GWh. U svakom slučaju, potencijal solarnih elektrana tek treba da se iskoristi. Trenutno 106 MW elektrana koje su na mreži mogu da proizvedu oko 148 GWh. Međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conservancy (TNC), mapirala je najbolje lokacije za solarne elektrane kod nas i objavila je 100 lokacija za male solarne elektrane 10 MW. Generalno, najpovoljnije lokacija u smislu potencijala za proizvodnju nalaze se na jugu Srbije - tvrde za Kurir u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Potencijal lokacije za proizvodnju električne energije iz solarne elektrane zavisi od položaja, nagiba, orijentacije i drugih mnogih faktora koji su bitni za određivanje lokacije.
- Potencijal za izgradnju solarnih elektrana se izražava u instalisanoj snazi. Kad se uzmu obzir svi ovi faktori procena da na zemljištu može da se instalira minimum 8750 MWp, a na površinama krovova 11096 MWp. Trenutno je instalirano 106 MW solarnih elektrana, gradi se još oko 50 MW, tako da očekujemo preko 150 MW solarnih elektrana na mreži do kraja godine što je sedam i po puta više nego što ih je bilo pre dve godine - kažu u resornom ministarstvu i dodaju da na distributivnom nivou ima oko 1500 zahteva zainteresovanih lica za izgradnju solarnih elektrane instalisane snage oko 5000MW, a na prenosnom sistemu oko 3500 MW.
Glavni izazovi sa kojima se suočava ova tehnologija je njena nepredvidljivost i neupravljivost.
- Elektrane rade dok Sunce sija i ne reaguju na potrebe sistema, pa postoje značajni periodi u toku godine, sezone ili na dnevnom nivou kada ili ima previše energije koja sistemu nije potrebna ili je ima premalo. Dalji razvoj i dublja integracija ove tehnologije zavisiće od njenog uparivanja sa skladištima električne energije ali i sa razvojem novih tipova tržišta fleksibilnosti koja će motivisati potrošače da svoju potrošnju prilagode obrascima proizvodnje iz solarnih elektrana. Uz sve to potreban je razvoj mreže koja sve ovo mora da isprati - objašnjavaju u MRE.
Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže da energija iz solarnih elektrana ne može da bude osnovni izvor energije već samo dopunski.
- Nije to ugalj da ga ubacimo u podrum. Moratre tu energiju iz solarnih elektrana da puštate na mrežu i da njome upravljate, a onda bi elektrene EPS morali da stavljate u drugi režim. Nije rešeno pitanje skladištenj i zato je to aletrnativni izvor energije i dopuna sistemu. Postoje i drugi izvori energije iz biomase, trermalnih voda, nuklearna energija koja je bezbedan i stabilan izvor energije - kaže Kovačević.