Na samom ulasku u Kragujevac iz pravca Topole, kod Šumskog raja, nalazi se proizvodnja kala porodice Proković - Lazarević. Dok se sunce razliva plastenicima, u njima sve se zeleni, a stidljivo naziru i beli cvetovi koji simbolizuju eleganciju.
- Ova proizvodnja ne samo da pruža predivan prizor za oči, već je i mesto gde se čuda događaju - kaže Miloš dok pokazuje na jedan prelepi cvet bele boje uvijen u trubu.
- Trebalo je mnogo rada da se ova lepota razvije. Ali kada vidite kako cvet otvara svoje latice i otkriva svoju punu lepotu, svaki trenutak truda vredi - dodaje.
Inače, danas se kala gaji širom sveta, ali neka od najvećih proizvodnih područja su Holandija, Sjedinjene Američke Države, Južna Afrika i Novi Zeland. Izgleda da Srbija hrabro korača stopama Holandije i da se razvija u sektoru proizvodnje cveća, pa otuda sve više plastenika gde se gaji kala za rezan cvet.
Posao je započela tašta, objašnjava Miloš, koji je taj posao preuzeo sa svojom suprugom Antoninom Lazarević. Danas imaju preko 3.500 biljaka u tri plastenika, ali je plan da se proizvodnja širi i dalje i na neke druge vrste. Za nekoliko godina ova porodica izgradila je pravo malo carstvo kala.
Od pažljivo odabranih sadnica, odnosno delova korena kala, do prelepih cvetova prođe oko godinu dana. Međutim, za dve do tri godine dolazi se do maksimalnog broja cvetova, a Miloš se pohvalio da su od jedne biljke uspeli da naberu čak 21 cvet.
- Ono što je važno za kalu je da drška bude duga, cvet uvijen i što duži. Na osnovu toga se ceni kvalitet prvog cveta. Dakle, drška veća od 1,2 metra i cvet preko centimetara - objašnjava Proković.
Proces uzgoja kala počinje pažljivim odabirom zdravih delova postojećih biljaka odnosno rizoma. Rizomi su podzemni delovi stabljike koje često rastu horizontalno i proizvode nove izdanke.
- Ova metoda razmnožavanja uključuje pažljivo deljenje rizoma i presađivanje novih izdanaka u plastenik. Deljenje rizoma obično se vrši tokom perioda mirovanja biljke, obično krajem leta. Ova metoda omogućava brže razmnožavanje i dobijanje biljaka koje su genetski identične matičnoj biljci. Nakon toga, počinje period pažljive nege, gde se biljkama pruža sve što im je potrebno kako bi rasle zdravo i snažno - otkriva Miloš tajne uspešnog uzgoja kala.
- Kala je biljka koja voli kalijum i nije mnogo zahtevna. Radimo prihranu i osnovno đubrenje sa stajnjakom. Na početku sezone treba malo pleviti biljke dok ne postignu gustinu kada izdominiraju na površini više nemate potrebe za plevljenjem. Kao što ne voli hladnoću ne voli ni prevelike vrućine zato treba obezbediti dovoljno luftiranja ali i vlažnosti zemljišta. Kada su u pitanju bolesti treba voditi računa o truljenju i ako dođe do ove pojave blagovremeno reagovati izolacijom biljaka i primenom zaštitnih sredstava. Prema mom iskustvu sredstva koja se koriste u zaštiti paprike mogu poslužiti i u zaštiti kala - dodaje.
U svetu biljaka, retko koja može doseći eleganciju i raskoš koju kala nosi sa sobom. Sa svojim šarenim cvetovima i izražajnim listovima, kala je postala omiljeni izbor kako za dekoraciju domova tako i za razne svečane događaje.
Domaćinstva širom sveta pronalaze inspiraciju u lepoti ovog cveta, koristeći ga kao središnji deo dekoracija ili kao dodatak za stolove i police. Njeni cvetovi, koji se mogu naći u raznim bojama, od pastelnih nijansi do jarkih tonova, unose svežinu i živost u svaki prostor.
Ali kala nije samo ukras za domove. Ona je takođe omiljeni izbor za venčanja i posebne događaje. Njeni elegantni cvetovi često se koriste kao deo buketa mlade ili kao dekoracija za ceremonijske prostore, dodajući dodir sofisticiranosti i šarma svakom venčanju.
Njena upotreba nije ograničena samo na unutrašnje prostore. Kala se takođe može naći u baštama, terasama i vrtovima, gde njena izražajna lepota doprinosi lepoti spoljnog uređenja. Sa simboličkim značenjem koje nosi, kala je postala više od obične biljke. Ona je simbol elegancije, rafiniranosti i lepote, koji osvaja srca i prostore širom sveta.
Cena cveta kale varira, trenutno je 45 dinara, ali u zimskom i prolećnom periodu kada nije sezona biva dva do tri puta skuplji.
- Mi dnevno sa naših biljaka uberemo oko 600 cvetova i sve prodamo istog dana. Imamo dostavu na kućne adrese za naše pratioce na Instagramu, takođe distribuiramo i velikim klijentima širom Kragujevca, ali i centralne Srbije - objašnjava Miloš Proković za Agrobiznis magazin.
Kurir.rs/AGROpress/Prenela S.Č.