Na tržištu nekretnina još uvek postoji nebrojano stanova koji se nalaze u zgradama koje nisu uknjižene, odnosno koje nisu zavedene u katastru. Nije redak slučaj da se mnogi odluče za kupovinu istih, a sve zbog nižih cena kvadrature koje se nude.
Kupovina stana u zgradi koja nije uknjižena može biti zamka koja dovodi do pravnih i finansijskih problema za potencijalne kupce.
Pametna kupovina zahteva pažljivo istraživanje i angažovanje stručnjaka. Zakon nalaže da se pravo svojine nad nekom nepokretnošću stiče isključivo upisom u katastar. Uprkos tome, postoje ljudi koji zanemare ovu činjenicu i, ipak, odluče da kupe nekretninu koja nije zavedena po propisima.
Važno je znati da vlasnici stanova u ovakvim zgradama nikada ne mogu da očekuju kompletnu pravnu sigurnost, sve dok ne budu upisani na nepokretnostima kao vlasnici, ali bez ikakvih tereta.
Proces upisivanja nepokretnosti u katastar zavisi od slučaja do slučaja, ali i statusa objekta. Ono što je bitno da se istakne jeste da ne mora da se čeka investitor da podnese zahtev za uknjižbu zgrade, već to može da uradi svako ko je u toj zgradi kupio stan.
- Pravo svojine na nepokretnostima stiče se uz ispunjenje istovremeno dva uslova: postojanje kod javnog beležnika u formi solemnizacije overenog ugovora o kupoprodaji i rešenja nadležnog katastra nepokretnosti o upisu prava svojine - objašnjava advokat Snežana Selaković.
Ukoliko je objekat, odnosno zgrada u kome se nalazi stan, upisan u katastru nepokretnosti, procedura za upis prava svojine na stanu je vrlo jednostavna -dovoljno je podneti zahtev uz odgovarajuću dokumentaciju.
- Ako se kupuje stan u izgradnji, upis prava svojine na stanu je moguće izvršiti tek nakon upisa objekta (zgrade) u katastar nepokretnosti uz potencijalni rizik da li će investitor ispuniti sve zakonom propisane obaveze i završiti radove na objektu. Kada objekat nije upisan u katastru nepokretnosti (neuknjižen objekat), potrebno je isti uknjižiti, a procedura je različita u zavisnosti od toga da li se radi o nelegalnim objektima, objektima izgrađenim pre stupanja na snagu propisa o izgradnji itd, pa tek onda upisati pravo svojine na stanu - nastavlja advokat Selaković.
Takođe, napominje da u praksi postoje slučajevi overe ugovora o kupoprodaji stana u neuknjiženom objektu i to na osnovu tehničke dokumentacije za objekat, što svakako predstavlja pravnu nesigurnost za kupca u pogledu upisa prava svojine.
- Republička administrativna taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti na osnovu jedne isprave iznosi 6.220 dinara, dok se taj iznos uvećava za 1.860 dinara za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava - ističe advokat Snežana.
Selaković zaključuje da pre kupovine nepokretnosti, svaki građanin može na sajtu Republičkog geodetskog zavoda da proveri da li je zgrada upisana u javni registar, a ukoliko se radi o situaciji da su zgrada ili stan neuknjiženi, poželjno je konsultovati se sa advokatom koji poseduje stručna znanja u oblasti prometa nepokretnosti radi prepoznavanja potencijalnih rizika i provere mogućnosti ostvarenja takve kupoprodaje.