"Ma samo da dočekam penziju", rečenica je koju često možemo čuti kada se nađemo u situaciji da smo pretrpani poslom, ali ipak u mnogim zemljama, odlazak u istu ne znači kraj radnih dana. Bas suprotno tome, u Francuskoj odlazak u penziju na neki način znači da borba za opstanak počinje.
Naime, prošle godine granica za odlazak u penziju u Francuskoj je pomerena, te je uslov "pune 62 godine", pomerena na 64. Ovo je izazvalo brojne proteste koji su trajali danima, ali odluka je još uvek na snazi.
Penzija u Francuskoj do prošle godine iznosila je 960 evra, dok je sada oko 1.200, što je svakako manje od minimalca koji iznosi 1.700 evra.
Troškovi ostaju isti, te rad nakon 64 godine je i te kako opcija za mnoge. Dok je cena stanova, za one koji imaju papire, oko 600 evra, troškovi struje mogu biti oko 50 evra, gas oko 100, dok voda varira - ali račun može biti i do 85 evra po mesecu.
Jasno je da minimum 800 evra odlazi na osnovne troškove, što je više od polovine penzije, pa i ne čudi što većina penzionera odlučuje da, ipak, nastavi sa radom.
Što se tiče uslova, kako nam izvor koji se nalazi u Francuskoj, odnosno Parizu javlja, penzioneri rade kao "ekstra" pomoć, odnosno dodatni radnik. Takođe, dok ostali rade pet, ili šest dana, ako ima posla, penzioneri rade do četiri dana, dok im je satnica malo veća nego kod regularnih radnika.
BiznisKurir/Telegraf Biznis