Projekti vezani za Ekspo 2027 biti najverovatnije jedna od glavnih ekonomskih tema razgovora srpskog i kineskog predsednika, a svakako će se dotaći i naših najvećih izvoznika, odnosno kompanija u većinskom kineskom vlasništvu koje posluju u Srbiji, smatra Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
- Investicije iz Kine značajno variraju, ali od 2018. godine primetan je trend rasta. Najveći priliv ostvaren je u 2022. i 2023. kad su one činile oko 30 odsto ukupnih investicija. Treba imati u vidu da je poslednjih godina Kina uz EU najveći individualni investitor u našoj zemlјi, kao i da su pretežno orijentisani na sirovinsku bazu. Od 2014. do 2023. godine njihove kompanije investirale su ukupno 5,6 milijardi evra kapitala u našoj zemlјi, što u ukupnom periodu čini 17,5 odsto svih investicija.
Kako navodi naš sagovornik, Srbija je u regionu najatraktivnije područje za ulaganje kineskih investitora. U ostalim zemlјama Zapadnog Balkana gotovo da nema značajnijeg priliva, a manje prisustvo ove svetske sile u ovim zemlјama može se opravdati činjenicom da su deo EU i da podležu regulativi ekonomskog bloka.
- Kada gledamo region Zapadnog Balkana, Srbija je ubedljivo najatraktivnija investiciona destinacija. Razlozi su najveće tržište u regionu i po populaciji i teritoriji, ali i po proizvodnom potencijalu, zatim odličan geografski položaj, bez obzira što nema izlaz na more. Tu su i sporazumi o slobodnoj trgovini (EU, CEFTA, Evroazijska ekonomska unija, Turska, potpisan sporazum sa Kinom, pregovori sa Egiptom, Ujedinjenim arapskim Emiratima, Južnom Korejom), ali i podsticaji države za investitore (tehnički i finansijski), kao i makroekonomska stabilnost, kvalitetna radna snaga ...
Kineske firme će navodi Stanić biti glavni izvođači radova na Ekspo 2027, a verovatno je da će biti delimično angažovane i u drugim infrastrukturnim radovima, koji se tiču investicionog ciklusa „Skok u budućnost 2027“:
-Sporazum o slobodnoj trgovini je prilika ne samo za domaće kompanije da budu bolje uključene u lance snabdevanja velikih kineskih multinacionalnih kompanija, nego i za zapadne koje preko Srbije mogu lakše da dođu do kineskog tržišta.
Prostora za saradnju, po Stanićevom mišljenju ima i u preradi i proizvodnji hrane, u povećanju izvoznih kapaciteta industrije koja proizvodi bezalkoholna i alkoholna pića, zatim u prehrambenoj industriji, u oblasti usluga, informacija i tehnologija, gde već imamo određene prednosti u odnosu na jugoistočnu Evropu.
- Kineske kompanije koje posluju u Srbiji ili planiraju svoje poslovanje, trebalo bi, s druge strane, da što više uključe domaće komponente u lance snabdevanja, imajući u vidu da su mnoge koje posluju u Srbiji relativno skromni neto izvoznici, jer dosta izvoze, ali sa druge strane dosta i uvoze, tako da je ta neto razlika relativno skromna - ističe Stanić.
Veljko Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da dosta govori sama činjenica da je Srbija izabrana u krug malog broja evropskih zemalja sa kojima Kina sarađuje:
- Tri momenta su jako važna kada govorimo o saradnji Kine i Srbije. Prvi je, dalji razvoj bilateralne saradnje, zatim investicije u kapitalne projekte, pre svega infrastrukturu, ali i ulaganje u fabrike, i treći je razvoj saradnje sa drugim zemljama u smislu inicijative "Pojas i put", koju su Kinezi inicirali.
Srbija, navodi naš sagovornik, u ovom trenutku može da očekuje ulaganje u visoku tehnologiju, pre svega informacionu, ali i u digitalnu i zelenu ekonomiju koje su vrlo važne za dalji napredak naše zemlje. Jedan od najvažnijih projekata u koji će se uključiti ova velika svetska sila je svakako i Ekspo 2027.
Bonus video: