Prinos sa jednog hektara lavande može da donese zaradu veću od 13.000 evra. Iako zvuči primamljivo, stručnjaci upozoravaju da je od samog zasada do njegovih finansijskih benefita put veoma dug.
Životni vek lavande je 30 godina, a najčešće se gaji zbog njene lekovitosti. Sveži ili osušeni listovi i cvetovi koriste se kao aromatičan začin i kao „sredstvo“ protiv moljaca, dok se sušeni cvet koristi kao čaj u svrhe poremećaja raspoloženja, nesanice, grčeva ili lošeg varenja, a nadaleko je poznata i po etarskim uljima.
Puna isplativost za tri godine
Kada se govori o prinosima, svaki žbun u proseku daje oko 1,5 kilograma sveže biljke za preradu, dok prinos etarskog ulja može da bude i 150 litara po hektaru.
Puna isplativost postiže se nakon tri godine formiranja zasada, kada počinje da se vraća uloženo. Inače, da bi se dobio litar etarskog ulja potrebno je oko 65 kilograma sveže lavande, a od jednog kilograma sveže biljke dobija se oko 160 grama suvog cveta.
Cena lavande, kao i sama tražnja za njom u svetu sve više raste, što dodatno privlači privrednike da se upuste u uzgoj ove biljke. Kilogram suvog cveta ima cenu od šest do sedam evra, a litar eteričnog ulja može da se proda od 70 do 90 evra, dok boca od 200 mililitara košta minimum 200 dinara.
Kako se plasira lavanda?
Iako je gajenje lavande veoma zastupljeno u Srbiji i mnogima nije nepoznanica, ipak se savetuje da dobro razmislite, pre nego što se upustite u ovu avanturu.
Stručnjaci ukazuju na to da ona nije produktna biljka, te da jedne godine može da ima odličnu potražnju, a da već druge ne bude ništa od nje.
Pratite vinovu lozu
Lavandi nije potrebno posebno navodnjavanje, izuzev kada se rasađuje. Ako se pitate gde je najbolje posaditi je, odgovor je jednostavan - pratite vinovu lozu.
Stručnjaci objašnjavaju da je najpogodnije zemljište za njen prinos upravo ono na kom uspeva vinova loza. Poželjno je i da ima više sunca, kako bi zasad bio kvalitetniji.
Bonus video: