Japanski startup, poznat po tome da proizvodi najukusnije voće na svetu, širi se na američko tržište. Ljubitelji njihovog slasnog voća koji su bili spremni platiti do 112 evra za dinju sada više ne moraju da lete u tu otočnu državu da bi proverili je li vredna tog iznosa.
Po prvi put, proizvodi uzgojeni u Japanu isporučuju se direktno potrošačima u SAD putem Ikigai Fruitsa, novog onlajn trgovca koji okuplja skupinu malih farmera širom te zemlje. Dva su cilja koja time žele ostvariti - povećati bazu potrošača, ali i privući više ljudi da se bave poljoprivredom.
Budući da mladi radije biraju neka druga zanimanja, sve se više firmi zatvara, pa je poljoprivredna industrija u opadanju. U 2020. industrija je procenjena na 8,9 triliona jena (55 milijardi evra), a očekuje se da će se do 2050. ta vrednost prepoloviti.
- Domaća potrošnja luksuznog japanskog voća se smanjuje, pa japanska vlada podstiče izvoz - rekao je Takahiro Hiraishi za Bloomberg, prehrambeni savetnik koji surađuje s lokalnim vlastima na domaćim proizvodima.
Ikigai izvozi tri vrste voća: jagode, dinje i, kada je sezona, satsuma mandarine. Firma planira dodati i drugo voće sezonski dostupnim opcijama. Cene se kreću od 83 evra za pola kilograma živopisnih ružičastih Kotoka jagoda do čak 725 evra za tri mini kutije koje sadrže, otprilike, devet Kotoka, svetloružičaste Awayukije i bledo obojene Pearl White jagode.
Za visoku cenu zaslužni su specifični načini uzgoja i berbe voća u skladu s japanskom kulturom shokunin, u kojoj obrtnici provode živote savladavajući zanat poput izrade nameštaja ili kuvanja ramena.
Japanski farmeri koji su posvećeni uzgoju dinja obično treniraju oko dve godine pre nego što postanu samostalni. Zanimljivo je što oni voće masiraju kako bi bolje raslo, a biljku podrezuju tako da svaka proizvodi samo jednu dinju umesto uobičajenih osam ili više plodova.
Tehnika je poznata kao ichiboku ikka, što u prevodu znači "jedno drvo, jedan plod". Takva oskudna proizvodnja omogućuje da hranjive materije koncentrisanije dolaze do ploda, pa on ima intenzivniji okus. Takve su dinje vrlo cenjene, pa zbog toga i jako skupe - par dinja Yubari King je 2019. na aukciji prodato za nešto manje od 42.000 evra.
Japan ima čak i nacionalni sistem ocenjivanja voća, temeljen na veličini, obliku, sadržaju šećera i sličnim kriterijima. U Shizuoki, na južnoj obali Japana, najviša ocena koju mošusna dinja može dobiti je Fuji, što je voćni ekvivalent trima Mišelinovim zvezdica koje dobijaju restorani. Tu ocenu dobije samo jedna od hiljadu dinja.
Uzgoj jagoda još je izazovniji jer su osetljive na sunčevu svetlost, toplinu, suv vazduh i štetočine. Farmeri zbog toga neprestano prilagođavaju svoje okruženje za uzgoj u kontrolisanim staklenicima. Vreme berbe određuje koliko će biti slatka - što su duže na peteljkama, jagodaje slađa.
Procena kada je idealan trenutak za berbu dodatno se komplikuje zbog toga što su potpuno zrele jagode tokom transporta osetljivije na oštećenja. Zbog toga se svaki komad temeljno pregleda, izvaga i pažljivo zamota u prilagođenu ambalažu, jer i najmanji ubod može rezultirati buđi.
Asayama Haruyuki, direktor Ikigaija, kaže da je logistički bio "veliki izazov" otpremiti osetljivo, vredno voće u SAD, a da, pritom, ostane sveže. Proizvodi se pakuju u pojedinačne kutije s paketima leda u rashladnim avionima namenjenim posebno za prevoz voća. Obično je potrebno nedelju do dve dana da sa farme dođe u ruke američkih potrošača.
Japan nije jedina zemlja koja beleži rast na američkom tržištu luksuznog voća. On Berries iz Južne Koreje, uzgojen u stakleniku, u januaru je stigao na istočnu obalu SAD sa debeljuškastom i hrskavom sortom jagode pod nazivom Gold Berry.
Suosnivač On Berriesa Richard Kang u Vašingtonu prodaje pakovanja koja sadrže od osam do 15 jagoda za 23 evra.
Taj iznos je puno veći od uobičajene cene u američkim prodavnicama od 5,5 evra za posudu s jagodama, ali kupaca vizuelno prekrasnog i izuzetno ukusnog voća ne nedostaje, piše Bloomberg.
kurir.rs/Jutarnji list